Дело

СРИСКЕ ШК0.1Е У СКОП.ЂЛНСКОЈ ЕНЛРХИЈН 29:» волудију — за њу још нема у тнм крајевима иогодаба, и ако има н сувише разлога — пего прнвући пажњу европске штампе на Маћедоиију и на прцтепзнја оннх којп упадају. Па шта је било? 0 тнм се четама овда ондД и говорило онако како су то оне и заслуживале, алп се о Скоп.ву ннје чула ни једна реч. Оно је бпло далеко од граничних места. па којима су се и завршнвалн подвизн упадача. М&ЈуОпм од новембра месеца прошле године о Скоп.ву се говорн не само у нашој штампн, него и у штампи свих народа, којн су. ма из каквих било разлога, во.ђни да се у областнма отоманске царевине одржн мир н да се, тога радн, свнма народима, којп у тим областима жпве, обезбеде погодбе за мирно развиће у нациоиалпом правцу. Скоро ће се навршнтп три месеца, од како се де престају развијати догађаји, због којих је па Скопље, као столнцу скопљанске митрополпје, скренута паа;ња не само Срба у краљевини н осталим крајевима. него и свега осталога света, који у Турској има каквих бнло пнтереса. Непосредан је повод тнм догађајнма бнла напрасна смрт духовног ноглавара скопљанеке митрополије, митрополпта Методнја, јер је због ње ненадно избило на дневни ред иитање о томе, хоће ли. као што је право и канонскп, пок. митрополиту Методију, Грку по рођењу, бити наследник Србин, или ће се Србима опет наметнути, противно њиховпм најправеднијим жељама, Грк, као што је дотле увек бивало. Пнтересовање, са којпм се у свему Српству, на. може се рећп, и у целој Европп, прате мене, кроз које продази ово т. з. владичанско нитање скопљанско, нај јаспије показује, колико су знатни, управо пресудни по даљи ток развића српске народностн у овим крајевпма догађа.ји. који се збпше н не престају збиватп у Скопљу. Како ће се ово питање решнти. то се, после онога што се догодпло у Царпграду пе може тачно знатн. За нас је у овај мах утешно уверење, да цео свет увиђа, да су захгеви скопљанских Срба и основанн. п природнп и праведнн. Решило се ово питање како било, неће се моћи иотрти Факт, да су ови догађаји обелоданнли пред светом да у ови.ч крајеви.ча и.ча и Срба. А то пам се спорило и спорп. Да њнх илје бнло, у знатној бн мерн била поколебана основаност наших гврђења да у скопском пашалуку пма Срба. Оваки су догађајп иајочевнднпја маниФестација развијене националне свести, која је најзнатније обележје саме народностн. Појаве које су гражнле развиће ових догађаја ие могу се ни замнслити, ако иије у довољној мерн пробуђена национална свест у народа којп нх цзазива. Којн год зна иридике у Турској п тежње, којима се руководи сувремена турска политика према срнском нлемену, мора прнзнати, да се хоће чврсто хверење п велико ножртвовање, па да се може снлом продрети у цркву. коју власт чува, ругати и псовати митронолит којега жандармп из цркве изводе, хвататн голим рукама за бајопете низама, помоћу којнх се хоће народу сплом да наметне пемно духовнп поглавар. Баш ева јачнна отпора, који се није могао очекивнтп, задивила је и изненаднла и прнјатеље и непријатеље нашнх еународника у Турској: пријатељи су