Дело

2‘»4 Д Е Л 0 се овом нзневађењу радовали, а нелријатеље је она у први мах збупила. А кад су се, иосле доста времена, тргли из забуне, стали су тражитн пачина. како да му зпачење умале и догађаје упуте иравдем неповољним за тежње наших сународника. Тиме се објашњава ипаче и чудновата и пепрпродна појава. — удружен и сиоразуман рад п грчкнх и бугарскнх агитатора у скопљанској епархпјп противу Срба. Превиђају и једин н други, да није тако тешко, ирема ириликама у турској царевипи, омести нравилно и праведно решење владичанскога пптања, као што је тешкот носле догађаја који се дешаваху приликом погреба пок митрополита Методија, о Ваведењу, Божићу н Богојављењу, затамнити очпгледпост Факта, да има Срба у крајевима, где о њима, како они тврде, иема ип трага ии гласа. Јер су узаман обмане и заваравање, кад овакве појаве говоре Србнма у прплог. Требало би бити слеи код очију иа ие впдети, колико је силан покрет изазван у целој епархији оннм шго се у Скоиљу дешавало. Друкчијс бп. разуме се, ствар сгајала, да је смрт Мегодијева хладно била примљена, да њоме пису биле пробуђепе у народу оправдане и ириродие тежње, да му за наследника добију човека свога пдемена и језика, илн да те тежње, одржавајући се у латентном стању, нису биле кадре одушевити народ да ирпхвати борбу са јасном сврхом којој тежи, а иеизвеснпм изгледпма иа успех, ради којега се излаже жртвама. Да је народ у скоиљанској епархијп равнодушно примно свршени чин, са којим је натрпјаршија, преваром противно н правди н канонима, смерала предупредити цео овај покрет којн ,је предвиђала, у Европи се не би имали рашта питересоватц тако обичним догађајем, као што је смрт једнога митрополита, а ми бисмо у Србијн имали пуно разлога озбиљно се забрпнути за нациоиални опстанак својих сународника. Таква равнодушност у овако важном питању била бп нај јачи доказ, којим би пашп противннци иохнтали да потврде, како у скопљанској еиархнјп и нема Срба, кад нису кадри билн загрејати се у овакој прилици тако природном тежњом, да добнју себи за архипастнра свога човека. II тамаи бн нм, као леиа нлустрација такога тврђења, ишао у ирилог недавнашњн жив нокрет у народу с оие стране Шара н Качаника у сличној прплици. Закључци, који би се могли извући из такве наралеле, билн би убитачни по основаност наших тврђења, као што је обратан случај очнгледан п јасан доказ њима у прнлог. Кад би било иотребно, значај овога срнскога нокрега могао би се још боље обележити ноређењем са покретом, којп су хтели, упадима са стране, нренетн у Маћедонпју Бугарн и Грцп, п ако нам се то поређење гптово снлом под перо намеће, ми га пећемо изводити, јер држимо да бисмо тимс нремашнли задатак, којн смо себп поставили. Што смо нарочито ударадн гласом на значај овога нокрета, то смо учинили ради тога, да јасније истакнемо и бо-ље обслежимо знача.ј српских школа у скопској епархији. Ранији школскн покрег у тесној .је узрочној свези са овпм најновнјнм црквеним иокретом, који му је само природна иоследица: д #