Дело

СРПСКЕ ШКОЛЕ У СКОИЉАНСКОЈ ЕПАРХИЈИ 295 опај ннје претходио, овај се пе 6п могао ни зампслити, бар ее у овим размерама и у овој јачпни. Кад је после многих узалудних напора и скупих жртава, нашим сународннцима у косовском вилајету нризнаго нраво да могу шцц^атн своје народне, српске школе, тиме је звапично призната у тим крајевима српска пародност, коју су дотле и Турци оспоравали. А једном признага кроз школу, ириродно .је шго српска народност те;кн да се маниФест^је & кроз цркву. Кратак преглед просветнога рада наших сународника у Турској до 1893. годнне иоказаће нам све тешкоће, са којима су имали да се боре док ннсу стекли же.Ђено право, да имају своје народне, српске школе. * Још је ГиљФердинг, познати руски научник, у једном свом делу, у коме је описао утиске са свога путовања кроз Восну и Стару Србнју, обратио нажњу на неизмерне штете, које су задесиле српски народ услед сеобе патријарха Чарнојевића у аустрпјске покрајине с оне стране Саве н Дунава. Што је он тврдио пре тридесет година, то ни други после њега нису порицали. Шта више, баш се данас нај јаче осећају све шгетне иоследице од ове сеобе. Да ње није било, наш би народ у Турској данас друкчије стајао. Оно народа што је отдшло са Чарнојевићем пије у ћесаревини нашло за чнм се тежило; оно шго је остало на дедовском огњпшту, обезглављено и раслабљено, иостало је плен днвљих Арнаута и грамзивих Грка. Мало времена после сеобе укинута је српска Пећска Патријаршнја и управа над њом предата је Царнградској Патрнјаршнјн. Опустелн манастирн, чпја су велика имања грабили Арнауги, нису моглн бити, као некад. просветна средишта, у којима су се спремали народу ваљани свештеници. Оставши без својнх духовних пастира, а изложен непрестаном сграховању од Арнаута, народ се, да бн се спасао, турчио, те му се с тога број све то внше умањивао. 0 каквом просветном раду у то доба нцје могло бнти ни говора. II такво је зло стање трајало све до прве ноловнне нашега века. Што се могло наћн пнсмених људи, научидо се ннсмености у већим манастнрима код калуђера. Тек од половине нашега века почињу се богатнји и свесннјн појединцп старати о школама, за које су самн тражили и нлаћали учитеље. Плата је, разуме се, била ништавна, таман ирема спремн учитељево.ј: сваки је родитељ за своје дете плаћао 1—2 гроша месечно. А у школама се училп: буквар, часловац, асалтир н месецослов, којп се звао и светник. Све су ове књиге доноснли поједини трговци, који су трговачким иослом ишли у Србију. Тек од последњих година шесте десетине овога века почиње се као некн преображај доласком спремнијпх учптеља из Срби.је илн из другнх крајева. Као први од тих учитеља вреде да се помену:' Никола Мусул и н и Милан Ковачевић, који су учитељевали у Прпзрену, Јорд а н X. К о н с т а н т и н о в и ћ у Скопљу н Велесу, М п л а н II о н о в п ћ.