Дело

296 д е л о Ново-Сађанни. н садашњп жичкн владнка Сава у Пећн, Стојко Аћнмовић у Тетову, Скопљу н Велесу н т. д, Време од 1860—1870 било .је врло подесно за просвегнн рад. Али паши сународнпцн у тим крајевнма, никим не упућивани и пе подржавани, нису умелн њима да се корисге колико су могли и требали. 0 сметњама. са којпма данас имају да се боре, док отворе школу, у оно доба није бнло нн помена. Прописн закона о просвети бпли су само на хартнјн, алн се на њихову прнмену нико није освртао. Просветних комисија није нигдс бџло. Школа се могло отворитп, колико се хтело. II сама Прнзренска Богословнја ппје имала до пре 5 годпна допуст, па је ппак радила н нико јој раду нпје сметао. Чак се није пазило пн на књнге. по којима се у школама нредавало. Жнвљн рад на отварању школа отночео је тек у перподу од 1870—75, уираво, дакле. од оснпвања бугарског егзархата, чијим је успесима ранији наш немар знатно помогао. У то .је доба огворен нриличан број школа по свима крајевнма Турске царевнне. У сконљанској епархнји биле су отворене српске школе у свима готово знатннјим местима. У Куманову је учитељевао Зарија Радичевић, у Кратову — Жнвота Мпл о в а н о в п ћ. у Тетову — А г а т о п А в а к у м о в и ћ и II п к о л а С т ој и ч е в и ћ, бнла је српска школа и у Кочану. Ван ове енархије радиле су срнске школе п у другпм крајевима Маћедоније: у Велесу, Башином Селу. Богомилу, Кнчеву, Дебру, Ориду п т. д. Устаиак у Крцеговинп дао .је Турцима иовода да оштрпје приназе на ове сриске школе п учитеље, а рат српско-турски од 1876 године учпиио је, да су готово све те школе престале да раде. Учитељи су се епасавали. како .је којп знао н умео, а многи су, бог ме, и страдали. Срнско јс име п од пре било Турцима немило, а од тада је опо постало синоним пмена бунтовник. Сваком послу, ко.ји се за то име везивао, придаван јс смер полнтнчки, те је тнм самнм, још у почетку, осуђен био па неуснех. Иоред Прнзренске Богословије животарила још понека школа с оне етрапе Шара и Качаника: с ове нх страие није било, иити се у опшге смсло н номишљати на њпхово обиављање. Сваки којп би то п иоумио, пзлагао се страховитпм гоњењима. Кумановљаннма је још у свежој усиомени судбина старог хаџп Денка једног од највнђенијих и најбогатнјих трговаца, којп је главом платпо само за то што је срнски осећао. Такве су прплике, раз\ ме се. бнле врло нодесне за уснехс бугар ске проиаганде, која је. у правима датнм Егзархи.ји, нмала легалну основу за свој рад, п она није оклевала да их иожње, служећи се свима срествима. Жалосаи је бно у то доба ноложај Срба у Турској царевини. Српско се пме сисгематски сузбијало. а српска се пародност потискивала, како би се. потиснута и лишена свпх погодаба за напоредио развиће са тругим народима у царевиин. лакше уништила — однарођивањем. Ове су