Дело

Цела обл. ст коју обухвата скоиљанска епархија препуна је сноменика српске прошлостн, о којој се чувају врло жнве традиције, везане за иоједнне манастире, рушевине кула и градова, важнија места1) и т. д. или одржане у народним умотворинама, а нарочнто у јуначкпм песмама. које знају нск.Ђучпво за српске јунаке и владаре. Оваких је песама још врло много и радо се певају. Што је то тако, није никакво чудо, кад се не смеће с ума историјски значај, којп су нмалн тн крајеви у старој српској државп, иочевши од Немање, који .је иошен мишљу о уједињењу српских плсмена, први пропео туда заставу ослобођења од Грка, на све до коначпе пропастн српских држава. ко.је Турцп успеше да освоје после дугог пиза очајних бораба. Да се покаже наиредак у просветном раду, ко.ји је за кратко време иостпгнут у овмм крајовлма, треба иматн увек на уму тешкоће, које су се имале савлађивати. и чињеницу да до 1893 године нису имали паши суиароднпцп у овим крајсвпма ни 4—5 школа, које су се једва трлсле, те. животарећн, ипсу ни могле битп од бог зна каквог утицаја. Школа спремних иије бнло чак нп у онпм местима, у којима су ностајале до нашега рата са Турцпма. Од тога времена број срискнх школа у овој епархији толико се умножио, да пх данас нма готово у свимаградовима, важипјпм селима. Преглед срнских школа у скопљанско.ј епархпји почећемо од Скоп.Ђа као средишга енархије, о којој говорпмо. 1. Школе у Свопљу и околини. ,1о годнне 1893-ће нмали су наши сународници у Скопљу само једну основну школу, ко.ју су турске власти једва доиустиле бнле. Данас. у Скопљу имају тамошњи Срби: једну гимназнју, Впшу Жепску Школу н трп основпе школе за мушку и жеиску дсцу. л) ГНМНАЗИЈА у СКОП.ЂУ Ова је средња школа отпочела радити 1894. годипе. За ове две годнне, од кад је прорадила, показала је успех, са којпм наши сунаро') < ';ш је краљ Милутии који је оис крајеве од Грва освојио и својој их *држави иридружио, иотигао у Скоил.у две Ц|>кпе Тројеручицу н цркву сн. Арх. Михаила на Сер.чни, да.ке цркву св. м\чеаика Никите близу Скопља, црву св. Ћурђа Нагоричког близу Куманова, л да и«1 гоиоримо о осталим задужбинама наших крал.ека н царевЗ, којихјс мпого у овнм крајевима. Поред традиција, очуваних у народним песмама, које показују да се народ у овим крајсвпма одушевл.ава ернском прошлош1|у као својом, вреди поменути тјшдицију о Накарном Гумну, како ју је забележио у почетку XVIII в. Јеротије Рачанин (Гласник < рп. > ч. Др. XXXI, стр- ‘229. и т\ исту традицију како ју је чуо у Трну из уста калу1,ера Деда-Мнхапла иок Мита Ракић |()таџбина VI, стр. 282.)