Дело

СРЛОЕЕ ШК0.1Е У СКОП.ЋАНСКОЈ ЕНАРХПЈИ 301 Раннје смо показали како су стајали нашл сународници са школама лре ове 1893. годлие: сад нам остаје да виднмо, како стоје данас, после не иуне чеГпрл годпне. Заштв смо узели да говоримо једнно о школамау сколској епархлјл показали^см^ у почетку. У осталом у еиархлјама друга два внлајета, којл чллс лраву Маћедонију, л нема српсклх лшола; тамо власт не донушга да се оне отварају из разлога, што у та два вллајета но њезпну уверењу и нема Срба. До скора се као што видесмо, слорила српска народносг л у овој епархијл, л ако је она највећпм делом бпла саставни део старе срнске Пећске Патрнјаршпје. Број школа, отворенлх од 1893. године, најбоље доказује, колико је томе оспоравању било разлога. А онај снажан покрет, лзазван тежњом да се л за ту епархлју добије Србнп млтрополит још јасније и боље него икакви Филолошко-историскл подацл нотврђује, да у тлм крајевлма има Срба л да је ранлје оспоравање тога Факта потлцало, не из нознавања етнограФсклх односа, него лз тенделциЈа, којима се руководл према срлском племену турска политика од времена, кад је Срблја прва повела коло ослобођења лотлшгенлх народностл. Границе скопљанске епархије лодударају се у главном са границама скопљанског иашалука. Једина је малешка каза (срез) која у администратпвном иогледу припада косовском вллаједу, а у верском — струмнчкој епархлји, која осталим деловнма својлм потпада под солунски вилајет. II за то што та каза, у адмлнлстративном погледу, прлпада косовском вллајету, л на њу су се могла ирлменлти права српском елементу у њему царском лрадом од 1893. год., те у њој, тако удаљеној од Сколља, видлмо срлске школе које наллазе \ народу ванредну потпору. Међугпм у осталлм крајевлма струмичке енархпје, који потпадају адмлнлстративно лод солунски вллајет, нема ни једне српске школе. Још један доказ, како су у овом логледу патријаршнјске владпке немоћне да народу помогну. Осим ове. под скопљанску епархију потпадају све остале казе скопљанског пашалука: скопљанска, кумановска, кочанска, штипска, радовншка, крлворечко-паланачка, кратовска, и уз ове од лриштинског нашалука ирешовска, а од прнзренскога тетовска каза са гостлварском пахлјом. Знатнлје су вароши у овој епархијн, осим Скоиља као столице мптрополлгове, Куманово Крагово, Кочане, Штлп, Тетово, Егрл-Иалапка, Прешово, л т. д. Број православних хришћана блћс, по турској статистпци, до 190 хиљада. Неки од овлх хрлшћана признају егзархију л назлвају се Бугарнма др.уги су остали верни иатријаршији п сачували су своје народно нме Срби. Њих има по најтачнијлм подацима, п]>еко 14.000 домова. Грка нма 5 кућа. л то су досељеилцл, којл се баве о трговачким иословпма. Уз Грке су до скора пристајали и Цинцарл, којих у Скоиљу има до 100. кућа. Остало су члстл Срби.