Дело

иачин бар кроа школу нрпзната српека народност у косовском вилајету. II од тога се доба датпра ;кпв покрет за отварање српских школа у це. 1 ом внлајету, нарочито у сконском пашалуку, који му је саставни део. ()д те се годнне број српскнх школа нагло множио, доказујућн баш тим множењем, колико је та нрада бнла направди основана. Нн једна од тпх школа не дугује за свој постанак натријаршијским нривнлегнјама, него турском закону о јавној настави, чијим су се одредбама нашн сунароДННЦН МОГЛII корнстнти, ЧПМ НМ је прадом ТО 011.10 допуштено. Као што сс впди, главно је било нзраднтп повољно решење пачелног иитања о прнзнању народности. на да се са њиме напоредо, реше н посебна, споредна питања. коју има доста деце, иа моде да им се изда мазбата, с којом с>и од вилајетског муариФа (ре*ррент за јавну наставу у вилајету) могли добитн званичан допуст. Нрнмивши такву молбу. кајмакзм је спроводи свом муарифу да му но њој да своје мишљен.е, да ли да се молиоци задово.ве, или не. Ако он да новољно мишљење, арзовал се износц пред меџлис (саветодавно тело, у којем има чланова и од стране ХрЧшћана, обично су то богатији л.уди — чорбауије), да овај о њему донесе решење. Буде ли решење повољно молиоцима се издаје мазбата, ови је предају онда учитељу, који треба да је означен по имену и у арзовалу, те је он носи и нредаје лично валији, а овај је снроводи своме муари-1-у да овај, према своме нахођењу, изда или не изда званичан допуст. Бива да донуст изда одмах, а дешава се, да испраћа на решење у Цариград. Особина је т_\ рских чиновника — а њу је код њих развила и подржава систем њихове администраиије — да се старају на све могућне начине одбити од себе носао, који би им могао навући какав било прскор. А пошто се отварање српских школа сматра као посао „нолитички," и ако оно тај карактер нема, надлежни турски чиновници најрадије одОијају од себе учешће у том цослу, цроиуштајући у много нрилика да учине и оно, на што имају но закону и право и што им је дужносг. А где држе да им то неће номоћи, гледају да се на ма који начнн прикрију кашто чак и влашћу, од које ни у колнко не зависе. Отуда оно често шиљање молба за отварање школа у Цариград, ако не да се тамо деФинитивно реше , а оно да се за новољно решење н.ихово добије одобрење. Овим ее у многоме објашњава неуснех у отварању српских школа у вилајетима битољском и еолунском, где је сав претходни рад срећен како треба по нронисима законским, али вилајетске власти не смсју да издаду коначан допуст, јер се >'»оје прекора из Цариграда. Тамо је ствар занела, и тамо треба да се реши — ирадом ч иризнању мародности у ова два вилајета, као што јс то већ учињено за косовски внлајет. 11о самој овој процедури види се, колико је остављено могућности за сметп.е, ако се на1(е да их треба чинити. Пре свега у меџлисима како су онн данас састављени, ('рг,и не само да немају већину, него има места, где немају нИ својих преставннка у њима. А од меџлиса зависи иовол.но рсшењс I ј»акс молбе. За тим се сметње чогу правити у питању о потврћењу учител.евих сведоџаба. Неки учитељи имају свешџбе иотвр1,ене од стране митрополитове; некима опет муариФ, кад неће да нризна компетенцију оваке потв]>де, сам нотвр1,\јс сведоџбе, а може и да их ненотврди — зависи од његове добре воље. У овом другом елучају гони учитсље да му иоднссу: уверење и владању од своје општине н надлежних турских власти, мазбату од кајмакама и нуфузтеекеру, на опет, крај свега тога, одлаже своје решен.е, према томе да ли се решио учинптн молиоцниа ио вољн или не. Оваких сметња има још врло много. 11е наводимо их, јер је и ово доста да с* нбележе тешкоће, које еметају нросветном раду наших сународника.