Дело

СРПСКЕ ШКОЛЕ У СКОЛЉАНСКОЈ ЕПАРХИЈИ 290 Данас све очпгледнија постаје чињенпца, да Турцн , раније доста лнбералпн према потчињеним народима, нарочито у погледу њихове црквено-школске аутоноиије, постају све то више неповерљиви, те се старају у ^евојб руке узетн 'све шго су пекад разним привилегијама допуштали иоједцинм пародпостима. Главпа нм је тежња усредсредити и у својим ргКама држати сва срества, којима се могу, руководећи се принцниима^свр^ђ политике, служитн, кад им то затреба, против оних народностп, које имају рачуна највнше да иотискују. И кад ствар тако стоји, није лн онда јасно да је нашим супароднпцима у Турској ире свега Јготребно пронаћи начине, како да разбију неповерљивост турских власти према њиховнм најоправданијим тежњама. То, пстина-, није лак иосао, али је јединп, који је све дотадашње искуетво препоручивало. Најтеже је при овоме борнти се са политичким предрасудама, које су се успеле, од како је основан бугарски егзархат, учврстити и код представника оннх народа, на које се као слабнји, морамо наслањати, те се и данас још не пока.зу.ју увек довољно склонп иодржати где треба и како треба захтеве наших сународника. те су с тога овн упућени једнпо од Србије, као пре•сгавнице српскога племена, очекивати иодржавање и потребну иотпору. II Србија им ннје ту помоћ ускраћивала. разуме се у границама, које су јој обележавали обзирп пријатељства ирема Турској, као суседној држави, и њеп међународни политпчки положај. И ако није могла бити увек довољна, та је помоћ инак бивала у повољннм ириликама доста јака, да подржи н издгјству.је осгварење захтева наших сународника, само ако се они нису косили са интересима, о којнма је Турска, као држава. морала да водн рачуна. Нарочито је важно у овом ногледу утврдигн Факат, да је чврст унутрашњи иоложај у Србији увек био од одсудног утицаја на резул' тате њезина заузимања, да се задовоље захтеви Срба у Турској. Надања, којима је — да наведемо један прнмер — догађај од 1 апрнла 1893. годнне давао полета; тежње, које .је он иробудио; одобравање са којим је у свему свету нрихваћен — подиглн су значај Србије као земље која може бнти знатан чиннлац у свима могућнпм заплетима на истоку н то се јасно осетило н по утнцају, који .је заузнмање преставннка њезине снољне нолитике имало на новољно решење питања о нризнању српске иародностн, бар у косовском вилајегу, јер .је она и у њему догле осиораваиа. До те су се године напори наших супародннка у скопљанској енархији да дођу до својих народних школа ломили о непопустљивост турску. Те је пак године изашла царска ирада, којом се доиушга отварање српских народних школа у косовском вилајету , у свнма местнма, где су испуњенп прониси турског закона о јавној иастави.') На тај је ЗанимаКе читаоце, да им кажемо, каква је према овим пронисима, процедура, кроз коју треба да прође свака молба за отварање школа. У селу, које хоће да пма своју школу, треба да се нађе 26 кућних старешина, који ће да потнишу и надлежном кајмакаму поднесу молбу (арзовал). Обично у тим молбама потиисницн наводе, како су у стању, у царско здравље, издржавати школу, за