Дело

298 д к л о мало кад иоказале вољне подржатн, е паслопом на доста широке привилегије дате патрнјаршији, захтеве српске им иастве да дође до својих школа. У областима иак за које Грци држе, ношени својом „мегали-идејом“. да су њнхово законито исгорнјско наслеђе, патријаршијске су владике отворени иротивнпци свакога нокрета у корист отварања српских школа. Да такав иокрет омету, не бирају срества — сва су им дозвољеиа. само ако воде циљу. То се најбоље впди по љиховом држању V битољском вилајету. Колико је пеивуздана нолитика наслона на патријаршију, најбоље се види но томе, што чак п у оним реткпм случајевима, кад је по изузетку, неки патријаршијскп владика, као добар пастир своје пастве, био вољан учипитн што може, да јој се тежње задовоље, ннјс бнло никаква усиеха, јер се њнхова добра воља ломила о ненопустљивост турских власти нижнх н виших. .1еи нам је пример за ово жив иокрет, у селима велешке казе у корист отварања српских школа. Велешки митрополит Антим ноказао се допста добар иастир, јер .је нскрено помажућн сриску му паству да дође до својих народних школа, у исто време бранио и привилегије дате патријаршији, чији је впђен иреставник. Са своје стране учинплп су наши сународници у тој кази све пгго се законом тражи ; помагао их је у томе врло енергично митронолиг Антим, који је видећн пенопустљивост турску нрема срискпм захтевима, отворио, на основу ирпвилегнја патријаршпјских, српске школе у седам села. Иосле петнаест дана све су те школе нозатваране по иаредбн солуиског валије, јер је, велп се у наредби, он уверен, да у солунском вилајету нема Срба. Кад ствар тако стоји, зар се онда не намеКе, само собом питање: Па кад нашим сународницпма не могу да иомогну патријаршнјски преставници н онда кад то хоће да учине, на што пм онда вредн наслон на патријаршпју? Добри познаваоцп одношаја у Турској одавпо су уочилн пеприродност н непоузданост полптпке која бн хтела да се наслања иа иатријаршију.1) Али нх је у опо доба мало ко хгсо да чује. Сви су се заносили уверењем, да се тим путем може пешго ностићи. Па се чак п даиас, после толнких грких искушења, чују гласови којн ту политнку преноручују! Међутим нашн суиародници у Турској. а парочпто онн у сконљанском нашалуку, одавио су на чпсто с тпм, да нолптика наслона на натријаршнју нпје у стању задовољптп пм ни најоправданије тежње, те су ударпли другпм путем, воји се сам собом препоручивао: ночели су се, без носредника . иепосредно обраћатп меродавнпм турским властима, тражећи да се и онн, као турскн држав.Ђанн, могу корнстити прописима турскнх закона. ') Види „Србија II Балканскп Савез" од В. Кмрића и „Кроз ]'робље“ нутне белешке II. Валканскога, штампанс ирно у овом листу. Нарочито су у овом погледу вредин пажн>е погледи, изнесени у овој последњој кшизи на стр. -18. — 55.