Дело

Д к .1 0 322 себеџију (првог иорезника) и т. д., а сад још има и моавина (иомоћника), који је хришћанин и посредник између њега и хришћанског и иноверног становништва. Алн у вилајету .је посао врдо разнородан и нрешан на обнчно и с тога врло тежак, јер често иута не трпи одлагања. Људи комотни као што су обнчно бивши министри, пошто сва министарства добпвају гогова решења од иравог мчнистарства нз двора, нс оста.је им ништа друго, но да нареде мдађнма да нх нзврше; људц тешки због свога звања: бившн министар, што потчнњени пм знају внсоко да цене н уважавају; .буди, којп тај свој положај сматрају за казну, а неки су блажи, иа то цене као неко царско милосрђе — остављају, поверавају све нотчпњеноме нм чиновништву, које чннп шта хоће у својим ресорима. Они самн, валпје, немају кад ни да мотре на радове, на иоступке сво.јнх потчнњених: неки немају кад, а неки неће, јер сматрају да се то пе иристојн њима, бившим министрима. За то се дешавало и оваквнх сдучајева, да је само минпстарство из Цариграда, поводом тужаба, на којима су били потписн многобројнлх с/гановника нзвеснога вилајета, нрогиву подмптљнвости извесног деФтердара, питало валију је лп истина да је тај високи чиновник такав. Док је валија благопзволео концептирати акт, дазаиста пеки поштени л>уди (разуме се да су то могли бити само Турци) „мисле* да дотични дсФтердар јако милује мито; и док се тај валија сам са собом консултирао, да ли се добро изразио — дотле је дошао новп акт из Цариграда, да се тај деФтердар уклања нз службе. А знате ли да тај повп акг ннје нп најмање пзненадио валију ? Ама нп за длаку ! Он је, шта впше, а зна се већ зашто, — прс неки дан ирпзвао к себи дотичног деФтердара, за кога је већ знао да често пише нисма неким својим иријатељима у Ортаћоју (у Цариграду где ,јс становао Дервиш-паша) па му казао, како му грози велика опасност п нитао га, који су ти људи, којн муте противу њега на Бабалији; да је ои цснећи његову вредност и његову одапост према хазрети-падишаху, а „оскорбл>ен“ да ти интриганти нг успеју да га лише тако одлнчиог помоћника, као што му је он ипсао снојим људима да га известе: ко су ти ниткови, те да ће ирема добивеиом одговору нисати где треба, да се нрестане са слушањем којекаквих ниткова; да ,је оп уверен, да је све ово неко искушење, које често човека постизава ни крпва ии дужиа, ио међутпм да не треба бптп слаб па клонути душевио. Обећа му за тим читаво брдо аката, које ће нагомилати да га одбрани п — деФтердар, увиђајући п сам да су тужбе противу њега осиоване, п видећи кроз своје наочари, да ће га његов шеФ из саоје глуиости бранитп, а да та одбрана, ако нигде, бар ћс на Ортаћоју вредиги, одлази од њега .узимљућп му ногу“.*) А.Г слушајте штајеусамој ствари. *) У косовским вилајету обично се вели. уаети руку — кад се хоКе да каже: аољубити руку. Прсма томе је скројен у народу н израз: узети но^у — значи : иољуСнти но»у.