Дело

НИСМА ИЗ 'ГУРСКЕ 323 Валија коме је преппска с Ортаћојом већ позната, чим је добио први акт противу дотичног деФтердара, оп је створпо себи правп и потпуно правплан дојам, са каквим човеком има посла; оп је то свакако ако је збпља јцчнт би4) цариградскнм мрежама, и пре знао, иа му се сад обелодани.16: да је то нека креатура онога пз Ортаћоја, који гаје пуетио да ради, да жарп и да пали, да чпни шта хоће, па кад нпје учипио своју дужност, кад пије платпо ујам воденнчару, да га је овај иритегао, да му је свуЈ^-^ву оп направио. Дође решење да се дотични деФтердар срине с положаја. Валија врло делпкатно узме у шаке тај акт, позове дотичног деФтердара, којп му предстане клањајући се до дрне земље — већ наслућава чега се тиче. Валија му прво држи читав говор о томе, како његови извештаји ннсу благовремено стпгли у Цариград, или боље рећи, како су интриганти постиглк да се преухнтрц с решењем и т. д.; како је он потпуно убеђен да је дотични, којп пред њим стојп, жртва пнтрнга, чпји је плодакт — који му, к'о бајагп, потресеним гласом ирочнта. За тим опет потресеннм гласом, исприча му, како му је до дубине душе жао. што се лншава тако пскреног сураднпка, но како се пада п моли Бога да, остављајућн он (валпја) сам поверену му дужност, предаје њему, као валпјп, јер је сигуран, да кад дође на Бабалијн, са јасним Фактпма п актима, бпће у стању да се опере, а уверен је, да ће то влада оцевити п датп му задовољење. За тим се наниже пиз комплпмената, дугачак као гладна година а досадан као јулска запара. Валија, који зна како стоје стварн у Царпграду, а нарочито у двору и дворском Фнлијалу за румелијске вплајете, на Ортаћоју, учинн све могуће, поред овога шго наведох, да се нстеранп деФтердар нма на његове речи похвалити, односно дати на знање дотичној зверки, несвесно, да зна коме је тако говорио. Јер ће истерани деФтердар отпћи на важномесго. Испричаћу вам у појединостима све како ће то бити. Алн пре него нгго вас доведем до места, где ће он доћи , нмајте стрпљења чути што у прилог његове характеристпке, а мислим да је вредно да то знате. Јер иначе како бисте мп могли веровати на суве речи ? Ти деФтердарп обично су богати људи нз отмених кућа; иријатељи су их преноручили, на њихово сопствено наваљнвање, ономе коме треба, — а тај до скора беше рахметли Дервиш паша — и нрепоручили нх не само као способне — јер су заиста билп способнијп , ппсменијн од њиховнх протектора, пошто међу овпма пма п таквпх, који су савршено неписменн — него и као такве, који ће чиннги но установљеном обичају. Овн штићеници. и нначе богатп п у положају да своје чпФчије гуле како хоће, а амбицнјозни. прнстају на све погодбе које им се предложе, прнстају да нлаћају све суме које се од њнх траже, јер имају начина, да до тих сума, глобама, дођу. Начип да глобе свет лако је бпло пронаћи; довољно је бнло рећп име онога у Цариграду, на чију је препоруку дошао до дотпчног положаја. Многи пак од ових преступалп су гранпце очекнвања н тералп са глобама врло далеко, као, рецимо , овај деФтердар.