Дело

324 Д е л о Ла знам једнога, који је доспео бно и до тога степена, да ее задовољавао и једном меџидијом; то није одавна бидо у једној врло ведикој вароши у унутрашњостн царевине. Он се није обзирао ни па личности, које је глобио, него је терао ђутуре. Иротиву њега летеле су безбро.јне тужбе т Цариград н све је било залуду, докле ствар сама ио себи пнјс сазрела. Он је канда видео свој зао час, па .је, као шго рекох, терао до крајностп. Брао је човек и гомилао паре за црне дане. Кад је био сринут с положаја кренуо се за Цариград. Наравно, да је огишао право у Ортаћо.ј. Док је доснео до иознате зверке, потрошио је три товара блага , а док је умилостивио дотичну зверку, ногрошио је још три пута толпко, а можда и више, верујте биће п внше. Јер, судећи но томе, како је тај осведочени лопов, после врло кратког времена, дооно иоложај мутесариФа једног од најбогатијих санџака, значи да се он погодио са дотичном зверком, иродавцем тих положаја, са Дервиш-иашом. Тако пролазе н свп тн дсФтердарп, о којима узех реч, на завршпх с овим примером : плате воденичару ујам, па не само да су господари оне вреће брашна него од њега могу нравити што хоће. То је опнгге нозната ствар. Дакле те валије, који су са минпстарскпх столица шиљатп на та места н којп, као што сам рекао, гледају послове само Форме ради , јер сматрају да за тај положај имају захвалнти милосрђу хазрети-падишаха, потпуно су се поверили својим потчињенима ; било је валијскпх места која је зверка с Ортаћоја просто продала била својим вериима за извесну суму, коју су јој овп обвезали се годишње плаћати. Један од врло важних внлајета у јевропској Турској био је до скора у рукама једне такве лпчностн. Та личност управљала ,је тим вилајетом, у пркос толикнм жалбама које су двору долазиле, све дотле, докле се н сама војна власт нн.је пожалила, да јо.ј ,је тај човек већ дозлогрдно. Тек онда је смењен н на његово место постављена јс друга личност од личног новерења султановог. То је трећа врста валија, о којимц ћу вам такође рећи коју реч. То су обично прослављени војнн зановедницн , ко.ји су у борбама доказалп свој патриотизам п сво.ј Фанатизам, пли ђенерали од черкеске н. 1 н ћурдске расе. У обе те кагегорије људн Султан нма—реч је о садатнњем султану — велико поверењо, н кад се измерн ствар, као врло озбнљна у извесном внлајету, онда се ови људн шиљу да колико-толико загладе зио. У једном, рецимо, вилајету дозлогрдилн су глобаџилуци ва.1 пје. те је вс11 ствар ностала јавна; брже боље шиље се тамо да тог валију заступи, да, бива, његово место заузме, човек ове трсће врсте, те да заглади оне песреће, које је глобаџија почннно. Таквих примера има доста. > другом впла.јету, башнбозучкп зулуми, према нзвештајима странпх лпстова и но представкама страннх заступппка, иревршилп сваку меру; с места се тамо шиље човек ове треће врсте, за кога становништво већ зна да је правичан. нснодмит.вив, човечан. Те промене чине сс обнчно са велнком нраском, те, к’о бајагн, да се видн, како се ред, правичпост и благостање занста желе од сллтаиа и како се на томе озбиљно радн.