Дело

1111СМА ИЗ ТУРСКЈ: 32'» Та трећа врста валија служи, дакме, да „поправља погрешке“, плп још бо.ве рећи. да бада прах у очн. ПреЈЈа овоме право је стање стварн у овоме : нрва врста валнја то су бивц^! мпнпстри. они. којима се морало дати ухлебије : друга врста то су агенги ортаћојске вверке и његовпх ортака (сад њега нема, а још сенезна^ко га је засгупио); трећа врста то су пскренн државни чиповницн, којн;су одређени да прстима ваде вруће кестење из зажарене правпђб\*лакве су валије. Са валијским положајима н могло се, а чешће пута бпле су прнлнке такве, да се ннје могло трговатн. Већ вндели сге зашто , виделн сте како то иде. Али са мугесариФскпм положајима то је бнла до пре неколико меседи чигава комендија : бнла је проста лидитација. Ја сам вам и у напред нснричао, како је један деФтердар, лоиов, добно место мутесариФа у једном од најбомтнјих санџака, дакле, авансовао. Дотнчни деФтердар биојебар ипсмен човек. пун знања (јер како би иначе за непуннх 5 год. акумулпрао богаство од 20.000 п словом: двадесет хиљада лира, скоро пола милијуна Франака) , врло окретан п љубазан н што је главно, познавао је колико-толико законе. Алн шта да се каже на Факт, кад се једном савршено пеписменом паши, којп је до везирског чина доспео захваљујући свом богаству и ортаћојској зверцн иовери један санџак, који је дотле иначе врло добро управљан био. јер се налази пзмеђу трн стране границе, и којп за његовог мутесариФовања потпуно опусти: па нека то. него се још дође и до тога, да странци, који пролазе кроз тај санџак, гину као муве ? 'Гај неписмени наша, на глас да су побнјенн некн странци, за чпју се смрт имао ко добро наплатпти. у место да похптадасе оправда. он шпље у Ортаћој хиљаду лира: ортаћојска зверка меће у ортачку касу те паре. а да бп се задовољила страна сила. чији су подапици били онп који су пзгннулп. баца га у недејство: међутим прпватним путем поручује му. да не треба он да то прнма к срцу, јер се, не знам која, велеснла заузела, иа да се отклоие заплети, да се морало овако учинитн: да ће то трајати неколнко месеци, па да ће му се датп онег положај да госнодује. На ту иоруку одговор је бно: сто претилих овнова и ает стотина лира. То је било 1889. годипе; тај паша и дан дањп чека па остварење гога. ма да сад са мање наде, него што је то било пре чегнрн месеца. док још беше жива она зверка. Оваквих мутесариФа пма врло много ло вилајегима турским у Јевропн. То су обпчно богати људн, којпма богаство пе Фалп, алн су жудпи госиодсгва — за гим су душу дали. Па не само да за то троше своја богаства, него, кад с овпм ие могу да надујме, они прнступају недопуштеним средствпма: глобе, отнмају. подмићују се, само да одговоре обавезама које имају према онима, којп су им та господства уделили. Од те госпошгине пропншта свет, алп се нема коме жалити. II ако се жалио коме те жалбе примане су и нагомилаване: свет се обично ннје смео жалптп на глобаџплук дотичпнх мутесариФа, него на њихову, рецимо. пемарност,