Дело

326 Д^Е Л 0 јер ако би со жално на глобаџплук, који је тешко доказати, апсане бп биле иуне. Жалбе, какве су шнљане, бнде су к’о што рекох, нагомилаване и кад је гомнла постајала новелпка, позиваги су дотични мутесариФн и узнмани (иа Ортаћоју дакако) на одговор. Дотични су знали, шта пм предстоји, плаћали су и враћали се кућама — здрави, весели п еилнији, него што су били. Али, као што сам н напред нагласио, оваквн случајеви билн су само онда, кад се дешавало, да је негде засео неки, који није познавао шта у правоме смислу и колико хоће ортаћојска зверка; кад је бпвало, да онај зна шта овај хоће, све тужбе н жалбе пшле су у запећак. Колико се жалио свет на неке мутесарнФе, који су ужасе правилп по извесним сапџацима, на су те жалџе остале глас ваппјућег у пустпњн! Колико је свет молио да нм се оставе нзвесни мутесариФН, који су и самп желелп да остану у извесиим санџацима, иа ипак је бпло узалудно! Онп, који нису вешти тим стварима, веле: ђаво (разуме се онај из иакла) ће га знати, штаје томе узрок; а они који знају веле: ђаво (разуме се ортаћојски) има овде носла! Како је са мутесариФима, то већ видосте; а како је са кајмакамима укратко ћу рећн. У осталом свевам је подједнако. .Тедан пример довољан ће бити да разјасни целу ствар. Узећу за пример пак једну личност, која многим читаоцима овога цењеиог часоииса нпје непозната , јер му јс стара постојбмна, тако рећи, иа самој границн Србије. Узимам баш њега за то, што су и иначе позната његова дела, или боље рећи недела и го многа и многа. Та је личност Али-Др&га, којп сад пма званично нме: Али-ааша. Оц је прегрмио средовечност, п нешто мало година, а нешго многа ракија учинплн су, да изгледа старац. Он јс своју карпјеру отиочео овако. Син једног простог, алп не сиромашног се.вака, он је још млад осгао без старијега, а пошго га .је мрзило да узме у руке рало и мотику, као што је његов бабајко радио, одао се из једре младости на глобаџилук, отпмачине н гакве запате, те су сва села ло падпнама нланине Драге нропиштала од његова зулума п његова беснила. Харао је где је стигао, отимао што је виђао, на ннје ни чељад ноштедео био. У то нека.чо иапшлз је градња железнице од Скопља до Мптровнце. Од Драге до Мптровпце врло је мало растојање. Неке Гоге, Јепирцн , ко.јп лн су ђаво били ! — п]>едложе му као горском цару у Драгн , да секу железпичке прагове у горп, па шта добпју да деле. ()н прпстане п оии закључе са друштвом за грађење железннце да му лиФерују П]>агове. Друштво је иристало на услове какве су лнФеранти захгевали , а којн су бнли по 1|>11 \ в]>.1о новољнп. II тако се отпочео рад. Грађа се у гори Драги секла и кот]»љала у Ибар, који ју ј(< својом брзнном споспо до Митровице, где су бнлг намештене скеле, које су гу грађу прихватале. То је тако неко тцк ме трајало, а кад је Али Драга увидео, колике се користи од тога нма. он је одјурио ортаке, на иримио од друштва обавезу па себе и почео сач да радн тај посао. Окануо се, дакле, нљачкања и глобљења н