Дело

ПНСМА ИЗ ТУРСКЕ 327 одао се на ипдустрпјалски живот: али није могао срцу одолетн. а да не гони сељаке да му на мобу секу грађу. Са тим праговима створио је био нриличан капитал. — Али иптересантно ће бити, да се и на ово осврнемо: како се он оно рабкрстио онако лако с ортацима ? — Нре свега он им је припретно смрћу, ако не послушају налог. који им је пздао да се одатле^уклоне и да се уопште чисте из тих крајева. Ови, и ако су се иожали.Ц! ^руштву, чиповници овога, зпајућн ко је Али Драга, слегли су раменима и казали, како они ништа не знају , но да знају само да добију нрагове и да одмах плате (јер су имали прешу — журилн су се.) Морали су такве одговоре давати да умире оне, ма да су знали да имају нраво, јер ако би друкчије поступили, бива. заступили права иотиштених. онн би, као друштвепи чиновници, навукли друштво п друштвене органе и друштвене раденике на велики белај. Ово су уверавања једног бившег нредузимача на том нослу. Друштву је стало било да што пре доврши иругу, јер осем што одуговлачењем пије хтело да дође у неприлике Формалне, према уговорима, ако не доврши на уговорено време линију, још су и радепнци наглили да буду с радом што пре готови. а нарочито пак иредузимачи су наглили, набављајући што већи број раденика, јер су били на дано-ноћно.ј стрепњи од дивљпх Арнаута. За то је друштво но цену јаких напора пристало да онај уговор важи н за Али Драгу п пристало је да му, нрема уговору, исплаћује прагове одмах . чим пх он на одређеном месту близу Мптровице теслим учнпи. Ирагови су врло добро плаћени били. јер је гора Драга најближа била , те нико нпје могао правитн конкуренцију. II то му је повољно послужило. Он је могао и внше користити се, али није умео. II тако је он остао јединн лиФерант не само прагова, него и целе дрвене грађе. Нагомилао је нрилично богаство, за које се сазнало и у Цариграду. Но Али Драга није само иа томе остао. Он је сишао пз сета у варош , у Митровпцу и одлучпо се сасвим од нређашњег жпвота, направио се Али-ага, па се одао и на уживање. А уживање таквнх људп то је, да испуне своје хареме са што већим бројем кадуна, да пију ракију. да имају добре коње, да имају — о, досадно је и бљутаво и безобразно све ређати ! Једном одлучен од зликовачког живота, а пошто му се усладила трговина са дрвеном грађом, он иродужава да ову, пзрађену, шиље у Солуи. То су радиле и око тога се старале његове субаше и његови нзмећари, а сам Али-ага, он се одао био уживању. Међу тим натрапао је на „некога- пријатеља , који му је задао озбиљап укор. што још није био у Цариграду да видп где цар живн и какво је то днвно место. Али-ага, прост као ступа. већ бивши иустп глобаџнја, послушао га је, сео на железницу и дошао у Солун: ту пробанчио неколико дана. испио неколико ока мастике , па извадио билет сео на вапор и отишао у Цариград. Онај пријатељ. који мујезадао онај укор те га н навео на тај пут дао му је препоруку за неког свог пријатеља, којп ће га провести по целом Царнграду н чак да ће учнннтп да цара види са трп аршина даљине. Са том препоруком Алн-