Дело

:’>2* д е л о ага со заиста задовољио. Ллп тај нови нријатољ није се само тнм задово.т.ио, него је нриступио п даље. Повео је Али-агу на кулу па Серашћерагу, у Аја-СоФију н то подесио баш кад је иодпе , на одатле тс на Пешик-таш. Иду, а пријатељ све ирнча Али-аги, како хоће нешто тако мн.10 да му учинп. да га одведе негде, зашта ће му бнти необично захвалан. На игго да вам дужим: одведе га на Ортаћој. Ако баш ту нпје мушнр, бнће у вече — и чека се. Прво улази онај иријатељ, који мало за тнм пзлазп п уведе Али-агу, а оп се удали. Мушир му пружи руку, да му пољубн, па му каже, како је чуо за њега и како зна, да јс он Турчин четири стотине драма; како му ,је мило, што га је видео : како бн га предложио султану за какво одликовање, али , на његову велику жалост, не може, јер .је чуо, да је он бесиравно секао државну шуму н тим се средством обогатио; како то, иггпна, ни.је познато султапу, и кад би би.10 знано да би Али-ага зло ирошао, а да он неће казатн , јер му је мило што видн таквог Турчнна, за кога би се он јако п очпнски заложио да буде одлнкован орденима п почастима што може боље бптн п махне му руком да пзађе. Алн-ага изиђе тако брљнво да је једва ногодпо врата п иаде на аман своме иријатељу. Онај, који га је наговорно на овај пут, уверно га .је, да за сваки случај може овоме иријатељу да се поверп н да је овај у пуној могућности да за њега учинн све. А сметнуо сам с ума да кажем и ово, да је Али-ага онда бно н оргак са контратџијама (лнФеранти потреба за војску) за целу трећу ордију (кориус) и да је у оио време његов улог у оргачини био најзнатннји. И с те стране понлашпо се да што год не буде, јер му је ту било уложено скоро пола нмаовпне. Пстина, мушир му је обећао да га неће проказатн , али он н његови друговн нмају много душмана, иа ко зна да неће ко отићи да га нрокаже н оцрни као ђавола. Ко је кривац, тај најбоље сам осећа, како је велнка његова вривица, а нарочито је у том погледу велика уобразиља код оннх. којпма оскудева образовањс. Али-ага на тако је велпки дерт пао бпо, да се те вечери свињски оиио п потнуно се поверио ономе нријатељу. замолнвши гн да оп посредује код мушпра, чега се овај не без прпвидног устезања примио. велећн, да се не нрнма ради онога, што му је Алп-ага обећао као награду за труд при посредовању, него за нпат његових непрнјатеља. ко.јп се можда већ снремају да му сломе врат. Ти иреговори трајалн су неколико нодеља — доста дуго; а пошто су билн етрого нзакулиснн, ја 1»у со овде огранпчитп да кажем чист резулгат тнх преговора: Алн-ага дао је муширу нрнзианпцу на неколико хиљада лира, које је. гобожем, нрпмпо од њега аконто онога примања, које имају коигратџије од еерашћератеке хазне (касе мнннстарсгва војног); мушир је дао Али-агп царски Фермаи но коме може да носи тигулу ааше. Али-паша сад више не ага, него иаша — тражи телеграФским путем да му сс од куће пошље нека велика су-ма новаца н његови, којп су већ узели хабер од њега самог о „иолученим- тнтулама, хитају да му ношљу. Докје исплатно оном посредннштво, докле је дарпвао муширеве н друге слуге, тре-