Дело

ПИГМА и:{ ТУРСКЕ 329 бадо му је доста добро да олакша кеси трбушпну. Али се ппак добро ноказао н мушир није могао нп ино, а да му не учпни н то задовољство да га изведе нред светло лице хазрети-падпшаха, који му је подарно нншан-МоДиднју. За тнм Је настало питање: Добро, он је сад паша, али где је пашалук у ком ће да пашује У — И, замнслите људи божјп, овај бивши разбојник, горски цар у планини Драгн, ова неписмена иијанпца, на захтев Де^виш паше иоставља се за кајмакама V Ђакову, V томе гиезду анархиЈегуоистава и свакоЈаких несрећа, одакле се анархиЈа шири у оба околна санџака: призренски и пећскн ! Честити Турци којима.је мио ватан (отаџбина), који знају да цене драгоценост реда по наиредак; ко.ји, међу тим, знадијаху шта је, тако рећи до јуче бпо Али-Драга — јер су се песме о љеговпм „подвизима* разлегале кроз цео арнаутлук —чувши да .је постао иаша н да му је у пашалук дата Ђаковица, стали су и запренашћенп запнталн се: Ала, ала, хич олурми (Ала, ала, да л’ је то могућно) ?! — На љихову жалост н премогућно. је]» кроз најкраће време Али-иаша дође у Ђаковицу п заседе у сарају као кајмакам — За свакога је било јасно да је Алн-Драга. до ге титуле п до тога положаја доигао посредством новца јер .је п он сам то јавно прнчао, пошто би ее ракнјом наквасио, или пивом надућкао. Честити Турци уздисали су н суморно п брпжно клималп главом; разбојници и несретљпцп, онаквн какав .је Али Драга био у младости , црпли су за себе прнмер н некн приступили одважннје да подражавају његовој карпјери. Уверавају, да је услед тога настало оно ужасно стаље, које влада у Ђакови п Пећи ево су већ седам-осам годнна. Такви и љима слични мутесариФн и кајмаками нарочито су постављани по санџацима и казама у косовском и скадарском вплајету , од чијег је јаничарлука пропиштало све тамошње немусулманско становништво, а то пскључиво Срби. Унраво рећп та мутесарифска места, као и врло многа друга по вилајетима: косовском, скадарском, битољском, јањинском, иа чак и солунском, била су иродавата оваквим красницнма иросто као на лицитацији. Ти јаничари жарили бн н палили ио њпма дотле, докле њихова недела не бп почела нзбијати на бејан (у јавност), и онда су тп јаннчарн к'о бајаги, прнвремено (у очима њнх сампх — да не би пресушили извори) отклањанп билп са ноложаја, и, само ако која страна сила није била умешана. намештани су билп на иоложаје сразмерно трнбутнма. које су давали ортаћојско.ј зверци, која ,је за целу администратнвну управу у јевроиским областима била алФа и омега Има људп, којн немају по.јма, какво је право стање у Турској, иа према иојмовима, које су о томе створили на дохват, иду врло далеко п нзмеђу осталога тврде, да је Дервнш паша у оваквим стварима имао ортака. који заузнма још крупнији положај од њега. Дервпш паша је имао ноложај комендара целе румелпјске војске, а то је положај много већн него ноложај Садразама (Великог Везира), .јер је познато, да није мајка родпла јунака, којп бн сео на садразамску столпцу н који би се усудио да не пзвршп