Дело

Д Е Л 0 330 његову иоруку. То знају и деца овамо код нас. Иа ко може бити тај тако вишег иодожаја човек? Није кога другог ближег било од њега султапу. Види се. дакле, да је то измишљотина. Цела је истина, да се султан за последњих десет годппа силно обогатпо. Е, мој брајко, али су огромнн и прнходи које он нма, па онда узмимо и како је богата царска хазна, Он даје хазни (у последње време јој је поклонио 150.000 лира), хазпа њему — у осталом, његово је све. Дакле, те приче о некој ортачннн то је реч, а да лн чега пма на делу, нема пама овамо места ни да разбпрамо, јер је и грехота, пошто смо дужнн безусловну оданост. — Оставнмо, дакле, те лакрднје. Дела су дела, која кад-кад излазе на јавност, н само дела доказују да лп је нека претпоставка основана. Док то не буде, не ваља узимати ново за готово, јер је срамота. Оставнмо се, дакле тога н нродужимо о самој ствари још што год. Ортаћојски велможа, за кога се у правоме смнслу оие речи може рећн, да је бпо велможа, пошто се свака његова реч, како велнмо мн овамо, јела, бива, била је пуноважна, „старао“ се о свему. Он се чак брннуо и ко ће где бити командант жандармерије и на ове положаје поставно је у двама вплајетима, опет због „оног разлога,“ за командапте две лнчности, чија је чак и зрела памет у питању, јер иначе зашто бн пх, и пначе врло „деликатнп“ инспектори административне улраве стављали под суд? Једап је од њих наша — пашалук је добио по иримеру Али Драге; другн није ту тигулу могао добпти, јер није имао онако дубоку кесу. Сад ће испаштатп и они и свп њихови, докле не разазнаду ко је сад уиравник радње, којом је до смрти управљала ортаћојска зверка. Он се бринуо чак и о иостављању мудпра у иојединнм мсстима. 0 томе су се брииули и другн, као валије и мутесариФИ, али било је случајева да .је Дервпш паша чак п о томе бринуо се. Његово старање бпло је пространо и — зпа се зашто. Бринуо се о звапичиима, па и о незванпчнима. То му је било прирођено, у крви. Био је родом из Ловче. Кад је овако било са шофовимн, кад су овакве биле главе, замислнте према томе какви су морали бити ренови. Познатаје пословнца: Од главе риба смрди — п заиста је смрдела тако, да се у последње време смрад инје могао спосити. II тако је тај смрад дозлогрдио бпо. да су се појавили били, у Турској, у земљи, где јс анатемисан сваки јавнп пзражај, где иико не сме нп зуба да помоли, иротести. Ти протестп нису били пи хучни нн бучнп, но у поверењу, иред Турцима, који су прнјатељм ватана н чији су иретци за-њ нроливалп своју крв. Ови с.у саслушавали те протесте, махали главом и уздишући тешили оне, којн су пм се жалили: „Стрните се, неће онај још дуго живети!“ Са тим угехама, у тим надама живело се десет и иетнаест година. Живот је био мучаи, грозан, очајаи: али се ппак издурало до краја. Кад је ортаћојека зверка за навек склопила очи, онда се дпхнуло душом, п таман да се рече: Помози Боже! а гек — али раио је још да читаоцима „Дела“ речем игга је било. Они и нначе читају дневне листове. За сад, дакле, стриљсње.