Дело

ПНСМА НЗ ТУРСКЕ 333 том погдеду према овим опште-иознагпм Фактнма: ванредни комесарп шиљатп су и нагло опозиватн: правичне вадпје постављапе су, а.ш без пкаквпх средстава да потпуно одговарају — море, кад бп било н за половпну! -^»*својој дужности. Биле су, дакле, све суве Формалности. Главпо је бн.10, да^ се извуче отуд (пз косовског вилајета) што више блага, а.Г међу тнм^да се учнни што треба, да дотични ред становнинггва остане у привд^едоттп, а да се то постнгне, требало је оставити му на слободну во.Ђу да чини шта хоће. Знало се у главноме шта опо хоће: на прво место да сатпре српски православнн жнваљ. — То може. То је годило ортаћојекој спли. Али веле. да кад се човек научи да лије човечју крв; да се онда заборави — наши веле: заблеште му очп! — па бпје кога стигпе. 'Гако је код људп, који пмају впше и еветлијег разума, него што имају Арнаути: можете мислити како у том погледу овн стоје. Иоследнце су бивале ужасне. Прпчају, да је било ужасно видети: читаве логоре с .једне и друге стране. Стоку, кад ннје било могуће обавестити, морала со зауздаватп сплом. Дуго би бпло причати какве су онда поруке долазиле с Ортаћоја. Његовом високом становнику годио је и мпр годило је и крвопролиће. Кад су наступала међусобна убиства, оп је онда улучпвао лрилику да измења мутесарпФе и кајмакаме и да иепоетавља оне, који су му обећавали већи данак. Наступао је, к'о бајаги, мпр, јесте л’ чујалп за арнаутске бесе? Чуо сам да су неки српски лпстови писалн да ће тим поводом наступити бољн дани за њихову браћу Србе под Турском. Јесу, врага! Баш онда су се ражџплитали нови кајмаками н њихова тевабија са глобама; а шта су, по примеру њпховом, чпнили башибозуци, цубовн. о томе бн се нмала пнсати књига колико пет свезака Мајерова Бехшоп-а, јер су дела нечувена и невпђена. Пнтересантно је уз пут напоменути и ово. Српски нравославнн живаљ у овпм санџацима остајао је вазда „у релативној насивностн- (како се изволео изразити за једну другу прилнку један чувени државник у Србпји и врло способан аутобиограф), јер је морао. Јер пре свега, Србпја и Црна Гора прво су се опорављале од ратова, те нису ни пмале кад да се осврћу на јаде своје браће; а за тим је Србија упустила се у неку непопуларну политпку, која ју је довела до Сливннце: најпосле зналп су јасно н отворено од кога произлази све то гоњење и ко га подетиче. Ко је могао да сноеи. остао је да чува огњнште својих предака, а ко није, он је отишао у Србију, где су псељенике пз Старе Србије нарочито радо прнмали п насељавалп њима оиустелп топлички округ, чији су становници, мухамеданци, не знам по чијем то савету (управо знам, али није овде место да о томе сада говорим, јер намеравам, ако будем жив. нарочито писмо да о томе напишем) терани нз Србнје. Српски живаљ трпео је, сносно је, ма да је гпнуо п то гинуо од људн, који су се могли зауздати, А нма доказа да су се могли зауздати. У местпма, где нису бнли мутесариФП и кајмаками, који су купилп у Ортаћоју своје положаје, но су постављенп услед крајњнх ноДедо XIII 22