Дело

жаЈ разумевао. а да га Је разумевао савршено види се и по томе. шго јо, да бн застрашно зликовце, тако варварски кажњавао ухваћене, да су се онн. који су то чули, грозплн, остављали мартинке п лаћали се рала н мотнке. Он је, на пр., једног осведоченог зликовца, убицу и глобаџнју казнно за прпмер, тиме, што га је на летњој жези везао за стуи, измазао медом п за неколико дана нзложио сунчаној нрипеци. То се, како сам се уверио својим ушпма, међу зликовцима причало као нример ужасне казне, коју човек није могао издржати, као што је ни кажњени није могао издржати, но јс нодлегао. За то су се, као шго рекох, сви цубови умирили, осгавилн рсволвере п мартпнке и латили се рала н мотнке. II тек је завео иешто реда у ириштинском саиџаку и приступпо да га заведе и у нрнзренском, жица пз Царпграда паредила му је да пође отуд. II ношао је. п чим је ирешао Скопље, у косовском вилајету настало је оно исто стање, које је и иређе владало. Едхем паша нак ишао је да ухвати једног великог главешину ариаутског у Пећи. Иначе ннје нмао другу мисију. По н та његова мисија као да је била нека Формалност, јер .је тај главешниа држат био у Царнграду више од две годнне о царском руху н круху п октобра овог последњег враћен је у евоју постојбину. Из овога чнтаоци могу извести овај закључак: кад је ствар дозлогрђавала, шиљаги су ванредни комесари. који никад нису могли да доврше своју мисију, јер је свагда имала нечија рука работу. Ту су међу тнм пмале две руке посла: о једној је мпого бпло речи у овом нисму, а ко.ја је друга иогодиће н самп чптаоцн. Свакако пак п за боље објашњење свега овога. што сам у овом иисму рекао, важно .је да наведем, да је најзначајније у целој овој епосн (означно сам којој) било ванредно комесарство маршала Дервиш паше. Он је 1880. године, после погибије Мехмед Алн паше, Авдулах иаше, Шаћпр-аге Цуровића н Бајрам-аге Батушс — први јс бпо царскн комесар за делпмитацпју црногорско-турске границе према гласу Берлпнског Уговора, а други су га узели на „бесу“ (часну реч) — отншао био у прпзренскп и пећскп санџак да умирн духове. Сам његов долазак довољан јс био да не само умири духове, него п да их умртвп. То је целом свету зиано п нрезпано. Али Дервнш паша ннје тај свој утицај унотребио да доведе становншнтво у ред (да покупи оружје, да норуши куле. н т. д.) на протнв; он о томе није ни сањао. У место тога, он је дограбио тамошње богаташе, одрао нх до голе коже, проучио са свога личног гледпшта ситуацпју п — вратио сс у Цариград са товарпма блага, које јс одрппо од богаташа, н мусулмана и хришћава, по пределима, кроз које је прошао. Онда је он тачно прецизирао програм свог будућег рада п проштудирао земљиигге на коме ће. га развијати. II после тога, да не би нроналп ги планови, бпло на заузимање које болећиве душе према опим бедннм Србима православне вере, било сплом околностм, шиљати су они нанредни комесари. неке иравпчие валије; али је то све билоједино за то. да се снету бацп прах у очн. Јер шта нначе можс човек разумети у