Дело

Д Е Л 0 342 без госнодара, док напротив Германце на стубу увек представљају племпћн п кнезови. Ако Сарматн стуба нису Словенп, него прави Сармати, т.ј. чланови велике скитске народне породнце, инак доста личе и на Сдовене. У сваком случају онн се доста раздикују од гермаискога типа. II Тацпт потврђује ову разлнку, кад говори да су се немачки Бастарнн у смешаним браковнма ирибдижнлн одвратном еарматском изгдеду (попиЉИ 1н БалпаДагшп ћа1»11и1п Ље(1ап1иг). Мора да је германски тип, тада куд н камо чистији но дапас, учинио на Римљане силан утисак, о чем речито сведоче рељсФи иа стубу. то еу депо нзведене гдаве међу Германцима, н тпп нм .је изведен са поузданошћу. што сведочн о уметнику да га је добро ироучио. Особито је карактеристична дугуљаста дубања, уско, дуго лпце с великим , племенитнм цртама, с правим носом и е пуном брадом. Особито му је ношлв за руком слика губљења одличних Германаца, таб. 69, 70 и где краљ, са својнм синовима (Апо^аезиз?) заробљен, бива вођен пиз брдо, на ком стајаше његов град (таб. 98). Римски војници према своме нзразу на слици изгдедају прави џелати према витезима. Марков је стуб назван као прва опширна слика германских племепа у борбн њиховој с. Рнмом. А то није тачно. Доиста јесте он највећа и најпотпунија слика ове врсте, алп није и најстарија, вели Фуртвенглер. Он .је, велп овај научник, доказао, да монумент код Адамклиси у Добручн.1), та.) силни рнмски „Тропајон“ па доњем Дунаву, ннје као што се ире узимало, из г;оба Трајапова п његових рагова с Дацпма , он .је овековечио догађај опћег нсториског значаја за Августа, задобивање доњега Дунава као међе царства, Германски Бастернп беху тада продрлн преко доњег Дунава у великим масама п угрожаваху римској ировинцији Маћедонији. Њпх н побуњене Траке и Гете иобеди Августов во.јвода Сгаззиз 29/28. пре Хрнста н томе је догађају успомена овај „Тгоракт* и његови рељеви. Најгдавннје место на споменику заузимају борбе с немачким Вастарнима. ГељеФИ пису вештачки изведени, алп су ипак с римском, простом верношћу израђени н нредстављају драгоцене податке о нзгледу п начину борбе онога смедог германског пдемена, које је прво дошдо у сукоб с кдасичним светом. Они су још у 2. в. ирс Хр. иродрли дадеко па југопсток п стекди нову домовину иа ушћу Дунава, а Фнлнп V и Нерсеј, маћедонски краљевп, смераху врбоватн ове јуначпе ратнике да с њиховом номоћу Гпм иобеде. — Ади је друкчијс бндо. Још док јс бидо сока н снаге у веома претежној класнчној кудтурн, ратовн Немаца с Римом завршују се само поразима. А Рнм ,је овим ратовима нодигао споменпке, н ми смо — завршује немачкн научиик — у „Тгорашп“-у код Адамкдиси (*људска црква) у Добруцп н у стубу Марка Авредија иашлп н познали драгоцене сведок(* немачке прошлости, немачкога живога п бића. ВеПа^е гпг АИ^етете ХеИип^ 1896. бр. 293. Р н- Т\ Н. о овом споменику МШћеПип^еп <1ег АиГћгоро^оЈпзсћеп Оезе18с11аГ1 111 1У1еп. XXV Н. НеЛ, етр. 25, МНГћЈеНш^еп.