Дело

НАУЧНА ХГОПНКЛ ■> • > 41 Међу германским народнма најлакше се распознају келтиски С0Н1П. особито по народном накиту, гривни о врату. Народ је део преведен на ову страну Дунава и дато му земљиште за становање у римској земљн: опи ееДшборе, нитп с'е одуииру, судећп по слицп. Другл негермански народп слпка па стубу представљају доста разноврсноггп. али пнак имају онћи тнп: то ће бптп Сармати, понајпре .Гавигп.^тд^ Роксоланп и сроднн пароди. У засебну је групу издвојио Домошевски, по карактернпм цртама, коју он зове Словени. која се не само .што се тиче телесне иојаве, већ још више у етосу“ распознаје. То је вптак коњаничкп народ нервозне, страсне лрироде, али нпских, ропскнх манира. Онп су сушта противност Германцима. ПроФнл показује дубоко угнут корен носа, на образпма ма.10 има браде, али је брада на завршетку густа и дуга. Али тврђење Домашевскога, да су ово Словенн, изгледа вр.10 сумњиво. Народ се врло често виђа на сггубу, његове су борбе измешане с германскпма Да је који словенскп народ (Венеди) био тако јако зараћен с Римљанима. нме би му се сачувало у ономе списку народа с краја ука МагсГ: а онамо се ништа пе сиомиње о Словенима. А у оно доба. о коме је овде реч, Словенп се не беху још тако далеко на југозапад померилп, да бп о њима у овом рату могло битн речи. Онн су онда живели још иза иоследњпх народа што су у овоме рагу нрема оном списку чВа Магс! суделовали — даље .још по „ВазГагпае На1ап1 Реисип СобГоћос!". Даље тај народ, о коме је реч. станује у баровитом пределу (таб.1. 52—55): а то могу иопајпре бити велике баруштине око реке Тпсе: д у њој живљаху .8агша1ае- онога народног списка. А нп Домашевски није доследан, јер он тај истп тин, који оглашује за словенски, другп пут сматра као скнтски — костобочкн. Тобожњн Словенн нншта друго нису до огранак сарматскога народа. Онн се онако псто разликују од Гермапаца као и Јазигп с краја стуба. табл. 117, 122., нмају оиај исти груби проФНЛ, исту браду, исту ношњу. оружје и начнн ратовања. Само су те мало племените црге, нервозна и сервнлна прпрода тнх тобожњпх Словена још нојачане, доведене до карикатурностн. те лпче па неке антпчне глумачке маске, како лепо уочава Петерсен, а ове су свакако постале иод утнцајем скитско-сарматско-га варварскога тпиа. Главна су, дакле, два тшга у слнкама на стубу, германски н сарматскп. Ако само део оних са сарматскпм типом огласимо за Словене. онда и све остале Сармате треба звати Словенима, као што желп Петерсен. А то нијс могућно. Најстарпји пзвештаји тачно ; азлнкују Словеие од Сармата; ови су коњаннцн, као што се и на стубу видп. онп то нису. Али п много што шта, што стари изворп казују о Словенима, може се применити на Сармате овог етуба. као оружје : копље за бацање, штнт, пачин грађења кућа. за тнм велика протнвност у пачпну живога и карактеру, у ком се прождрљпвост п уздржљивост, потпуна разузданост и нокорност мењају према свакоме; нигде вндннје личности, све само гомнла