Дело

Д К л о Премда оснона објашњења слнка Домашевскога, њихово распоређипање од годнне 171. ндје поуздано, његове ће геограФСке одредбе н назнви разннх народа у многоме битн нстиппти. Наравно да су најпоузданије одређени Квади (у садашњој Моравској) у земљи, где се, десило чудо — киша. У људима с необично дугим нанред искривљеним брадама с правом види Домашевскп Лангобарде; тада су живели у данашњој Сдовачкој. Можда је погођен и назнв некаког коњичког народа у северној Угарској — Бура; алн овај источногерманскн народ мора да је бно јако нзмешан са сарматским елементпма: ио типу су блпзу Сарматима, за које их Петерсен сматра. Краљевп нм (два по сарматском обичају) носе капе као племенитн Даци. Народ пак још иосн старогерманску ношњу, т. .ј. само чакшнре а горњи им је део тела наг. — Издавачн нису много пазили па ову ношњу. Петерсен према њој не налазн разлике нзмеђу Гермапада и Сармата, она служи за разликовање простих од племића. То је погрешно. Фуртвенглерова нсграживања о старом германском типу (Јп(егтегхј, Кипб1§е8сћ. 81шИеп. 4: Ба« Мопишеп! уоп А(1аткКзз1 иж! сКе а]Сез1еп Оагз1:е11ип§еп бег (гегшаиеи, ВегПп & Бе11)7Л§, СтГезеске и. Оеупеп!;. 189*’)) показују да је она пошња у германских типова народна и за Германце управо карактеристпчна, н нолако уступа потпунијој одећи с гуњем. На Маркову стубу још многи ноуздано Германци имају наго горње тело, међу њима и један племић на коњу, некп ноглавица, чини се, међу Маркомапима: такав је и један од племића, кога воде на губнлиште. Онаке одеће нема међу онима, којп нису Германци, јер ови увек носе горњу хаљину. Само у велпкој сарматској борби при крају рељеФа на стубу има неколико мртваца с горњим делом тела нагим, онн су се пешке борили н рањенн су с преда. Сармати пак на коњпма беже : можда се помишљало на поједипе Германце, који су Јазигима у последњнм борбама њиховпм помагалн. Г.ићс погрешно нменовање Вандала у Домашевског. Он налази да је тај германскн народ представљен у Фпгурама, које се потиуно одвајају од германскпх, — V људима с оријенталпнм, т. зв. Фригиским капама, а који служе као стрелци — пешацп илп као лака коњица — копљапнци V римској војсцн. Једном се јављају посланнци народни цару, у ропском. погнутом положају; за знак покориостп рашнрнли су огртаче иоврх опруженпх руку. Иокрети лица н малс раздражене главе људп потнуно се разликујс од Германаца. С њнма се јављају и иосланици пекакога народа. који носи каие налнк на турскн фсс. Свакако грсшп Домашевски, узнмајући да с\ т<» германски Виктуалн. Деоба је овака изишла због геограФскога распореда; алп бн овде требало ионајпре помпшљати на скитске на]»оде, \ којих је старннсви обичај носнти капс и луковс. ^ \а(а Магс1 на крајс сномеиутн А1аш (којп се по . 1укијану слажу >са Скитима у јсзнк\ н наоружању. дакле стрелцп) и Соз(оћосЈ бнће нонајпре међу народима. с којпма је ца]> Марко пмао посла; а оба се народа п спомињу на северу од Дуиава а заједно.