Дело

НАУЧНА ХРОННКА 339 Дионова, коју нам сачува византискп монах Кспфилинос, нпје аутентцчна, није од оног старог ипсца, већ подметнута, тако они преносе почетак времена насликанух догфаја у 172. цлн 171. г. Напрогив Момзен бранп оно и вешће нде разлогом. а тако убедљиво и чврсто, да заслужује веру. Оно се чудо, нема места сумњн, догодило 174. г. Квади беху опколнди 1’имљане, прсГсеклн им воду и ови беху изложени на великој жези неутољеној жеђмк._Дли силна олујина, која се над војскама спусти. нанесе Квадима грдне штете, Римљаннма донесе спасење, сачувавши их од пропасти; они одржаше потпуну победу. Цар јавља сенату, како није оклевао примитн иошто је ненадпо дошла божанска помоћ и без доиуштања сената проглашење од стране војника за императора седмп пут (174. г.). Морало је битн овако писмо, остало је, што хришћанн надовезују и своме богу ово чудо приписују, нросто легенда. С разлогом Момзен вели, да нема несклада између овог причања и рељеФа на стубу, пошто се слажу а одступања се пак лако могу објаснити. Момзен је побио и тврђење Петерсеново, да је причање поникло нз неразумевања садржпне слика на стубу, уједно је тиме задобивен један религнско-историски знатан догађај. Ненадано спасење цар приписује непменовапом божанству; „а бнло би чудповато кад би у овој свечаној прилици и при такој реалној помоћи био споменут старн Јупитер, којему одавно ни један Римљанин не приписиваше моћ над даждом и сунцем“ (Момзен). На стубу је представљена сама ирнродна појава, која персониФикује буру са кишом, која је лила као из кабла. Као супстрат за то служи бог ветра с кишом, Нотус: од њега лроистичу крила; прнродно престављање кише леио је спојено с иерсоннФикацнјом. Легенда, што стојп у свези с овим догађајем. у многобожаца приписује га врачању п чарању некога египатскога или халдејскога магичара, хрншћанска пак моћи молитве хришћана — војника. Према свему овом почетак иричања стуба не може бити пре ратне 174. године, а цела ће садржина рељеФа падати у две године: 174. и 175. г. Викторија с троФејима у средини рељефнога платна, деоба којује уметннк узајмио с Трајанова стуба, просто овде као да дели обе ратне године 174. и 175. С овим се слаже, што ни с једне ни с друге стране друге деобе није опазити. Петерсон н Домашевскн мпсле, да Викторија лучи ће11шп Сгегташсшп од ће11ит 8агтаПсит-а : али тоје и остаје недоказани иостулат. Слике од ове и с оне сгране Викторије мешају непрестано борбе с Германцпма — с борбама с Негерманцима, т. ј. сарматским народима. Ннсмо у стању сазнати. зашто да ратпо приповедање стуба иде од 174. г., и ако су и пре вођене успешне борбе с Германцпма (јер новцн већ 172. овековечују „подјармљену Германпју“ и зашто је цар 173. узео тнтулу бегташсиз). Само нредање не противречи ничим опаком датнрању. Можда је цар истом 174 г. лично ступио на земљу Германпје с оне стране Дупава, после чега је одмах било оно чудновато спасење у земљи Квада.