Дело

Д Е Л 0 338 Далеко би иас одвело да о садржини дугог низа слика и укратко реФерујемо, јер се чесго понављају једне исте сцене, као маршеви, преласци преко реке, цареве беседе војпицима, борбе, растеривање н потера за неирпјател.пма којн беже, сиаљивање села, робљење жена. посланства илп изјављивање иокорности варвара. Није гешко разумети уоиће ове сцепе. само кад се човек навикне на конвенционални начин ириповедања. Али се тешкоће јављају, кад се хоће да одреди тачно, историски, геограФски и етнограФски садржина нредстављених призора, а овамо је и иначе оскудица и у пајмршавијој историској традицији. Домашевски се није устезао, био је одвише смео, огледајући да реши ово питање; он именује сва места и народе. Истраживање му сведочи о сјајном оштроумљу. Али кад .је основица непоуздана, онда пије тврдо ни све на њој саграђено — то треба имати на уму. — Прво није тачно нознато време, у које пада нричање стуба Маркова. Домашевски ставља почетак у 171. год., Петерсен (у Агсћао1 Јаћгћисћ) у 172., Момзен у 174. А ни за свршетак није познато тачпо време: да ли 175. или 180. Фуртвенглер се слаже с Домашевским — за 175. г. Од пресудне .је вредностн та околност, што се цар до краја догађаја јавља увек сам као владар. Када би сликама предмет били догађаји до 180. г. у последњем би одсеку био представљен п Комод, којије 177. узвишен на достојанство августа и у том је достојанству суделовао у носледњем рагу. Нарочита је вредност ове околности. што иначе слике стуба приказују царева зета с портретски верним пргама, како га прати, с тога ни син не би могао изостати, да су онамо изпесени догађаји из 177.-180. г., Биће да се раг свршпо око 175., кад се Јазиги нредадоше и би закључен уговор. „Римско земљипгге би од непријатеља очишћено, част оружја сјајпо обновљена, зависност народа северпо од средњега Дунава још чвршћа постала но пређе* (Момзен). Цар се упутн на исток, да тамо угуши побуну Касијеву. 176. г. иошто се у Рим вратио, нрнређеи је велнки трнумФ над Германцнма п Сарматима. Иовн је пак рат, ночет 177. г. морао бити прекннут 180. због смрти цара Марка, јер тада Комод прекину ратовање и отказа се од „нлодова многогодишњег ратног делања очина“. С овима се догађајима не може спојигн свршетак слика на стубу; док се лепо слаже с онима пз 175 г., јер уговор са несумњнво озпачепим Сарматпма (Јазигима), који су представл.енн нрострти на земљи, представља завршетак ратних догађаја. За то ако слике на стубу стоје у свезн с догађајнма нз 175. г., свакако греба веровати, да јс о стубу издан декрет прн триумФу из 176. н тада је нзведен. Пптање о датуму почетка слика на стубу сгоји V нераздвојној свези <• чувеним ,чудом од кише“ (Ке§епм?иш1ег) у земљн Квада, о коме је у послодње време у научннм сннсима повременим било говора. Оно иада баш > доба иочстка насликанпх догађаја. на стубу. Старо причање став.ва га у 174. ирема томе бн п догађаји слика на стубу иочели у тој години. Потерсен н г1омашевскп ссмњајс V поузданост тога дагума: они веле, вест