Дело

НАУЧНА ХРОНИКА . 337 Опажа се, да овп разнн сарадници ннсу договорно радиди, отуда им со гдекоја тврђења косе и потиру. ( помрннк јњ драгоцеЈ! за немачку науку, пошто .је сведок ратова, к(|је су нМтачки преци у 2. в. ио Хр. воднди против Рима, п ако су слнке бораоа израђене с гдедишта римскога, царскога. У њпма нема сенке, нема спомена о недаћама царске во.јске. Нигде нема сдике рањенога римског војник;|^Јс»ве!1 о мртвима не треба нн спомињати. Свуд се износи, како пде Рим.ванин победи у наручје, а немачки варварин пдећа даје идн норед евеколике одбране бпва погубљен, иди заробљен н одведен'. — Ствари с\ оиде, као што се пз иредања може извести, много друкчије. Од времсна Ханноадових није Рпм запамтпо крвавнјега рата. Царска је гарда <*пда пооеђена, вођа јој и 20.000 Рнмљана пади у боју, и још је у даљем војевању гарда и други иут грдан пораз претрпеда. Немачка се пдемена као оуЈица раздише по обдастима римских провинција сјужне стране од Дунава - Реције, Норика н Паноније. Пдене п у робље одводе стотине хиљада римекнх лоданика. Предазе преко Адпа и грозе утврђеним местима горње Итадије. У Итадији иак беснн гдад и куга. Као што се впдп. | " је бпо очајнички подожај, и само ваља захвалити очајним усиљавањима Гимљана н честитог императора им Марка, коме пође за руком, нстпна посде спда мука. уклонитп опасност, одбити бујице северних пдемена од земље и обезбедити дужн мир. Немачка пдемона, што тада борављаху на средњем Дунаву, покорише се римској вдасти, и доцније опа не напада.ју на римскл империју већ друга. - На стубу пак ни спомена о муцн 1[ невољи Римљана. Ади и иоред тога једностраног узношења Рпмљана. украшакања извешћа, он сведочи и о поштовању нрема непријатељу, илп "ар о тежњи да се истакне оно што га нарочито карактерише. — Управо та карактеристика п јесте оно што највише пма вредностп. Немачки научници веде, да се немају рашта стидети те карактеристике. У сценама. П"И' не приказују бежање и покољ непријатељски, већ исгинску борбу. емцп се боре јупачки, с великим маховима, а н где се предају, илн нх везују , ади нигде не губе достојанство. Тим се раздикују од других протпвпика римских, којп су раздражени, ван себе и сервидно моде за поШ1"Д>. Ј метник је најбољу с-ведоџбу издао Немцима у изразима дпца. ћад се упореде груоа п иростачка дица рпмских војника у честим тиновпма, што се ионављају, са најбоље одржанпм и вештачкп изведеним германскнм типовима — гдавама. као да се већ предвиђа будућност: онамо сдика пресићене кудтуре, иропасти намењене, овамо изражена сдика племенитијег народа, коме .је господство намењено, чнм се опамете ц освесте варвари, .који још немају нн оружја, пн рада, ни сдоге. Нпје необично, Јпто у тадашњих Германаца још не беше народне пробуђене свести, .јер Д>10 11 Ауто времена ваља ^а прође па да се она пробуди. Свако племе ради за себе; нека се пдемена мире с непрцјатељем, друга ступају у његову војску; сам је цар окружен германском тедесном стражом п .једна је у уметничком погдеду од на.јзнатннјнх сцена, која износи како Немцц своје земљаке губе на заповест цареву.