Дело

*336 Д К .1 0 разуметн све појединости, којп би подигао скеле п тако пео се унаоколо. Доста је било што се буднла она свест у гледаоцу, а оздо се део доњих сцена, са околппх зграда могао се разликовати и знатан део других —остало је ва.вало попуннти у намети. — Није цил» овим стубовима уметнички утисак, необраћају се ове слике нашем осећању, јер као прост нисмени уноменик желе да јасно нрнчају дела. Бајар Трајанова стуба свакако Грк унео је са своје стране н осећајних момената, алп то је „радош“; за тпм се није тсжило. Стуб Марка Аврелија има чисто римски тип: његове су слнке близу словима и више лнче ио утиску на нросте, хладне символе него на топао живот. — Давно је, како .је обраћена пажња на Трајанов стуб, јер су Фпгуро с њега скииуте у гинсу .н ФотограФисане (Луј XIн Нанолеон III). Марков иак стуб, од велике вредиостн за Немце, као споменик борбе њпхових предака с Римљаннма, исгом је привукао заслужену пажњу у време бављења немачкога цара Вилхелма II у нродеће 1893 г. У исто време Хајделбершки научницн прихватили су мисао да овај окамењенп споменик немачке прошлости објаве свегу, а баденска је влада, као н мпоги ириватни помагачн, притекла у иомоћ овој гежњн. Као уједињење ових тежања састављен је одбор, који сс у иролеће 1894 обрати цару немачком п он одредп са своје стране нотребну суму. 11 нталијанска јс влада указала велику предусетљивост н ставнла на расположење ногребне справе за снимање. Истом у лето 1895 г. могаше се ириступити нослу. Архитектонскога се проучавања споменика н његове основнце примн чувени рнмски архитекта г. Калдерини, ваљани ФотограФ Андерсон, да сними ФОтограФски све слике, а тридесет најбоље очуваних и најзнатнијих сиена са рељеФа на стубу слепи један вешт гппсоливац. Резултатн овпх радова изложени су у делу; 1)ш Магси8-8аи1е аи! Пахга Со1оппа 111 Кош Негаиз^е^ећеп \чш Еидеп РеГегвеп, А1{'гес1 V. 1)отавгесекГ, ОидИе1то СаШегтг. МИ 128 ТаГе1и ГоНо. Мипсћеп, \ег1а#8апз1а11 Р. Вгисктапп А.-О. 1896. На 128 таблица све су слпке редом. са свима иоједнносгима, нотнунце у разговетном „ВГсћ1с1гиск“-у представљене, тако да свака таблица представља по две слпке — сцене. Има ли се на уму, колико је необичнпх тешкоћа ваљало савладатн да се нзведу ФотограФСки снимцн и да се наштамнају, може се оценити каквоћа труда, с којим се ново нздање Трајннова стуба, нзведепо према гипсаним отнсцпма, не може ни норедити. На дслу с текстом суделовали су многп научници. () архитектурн стуба раснрав.вао је Калдерини, који је н руководио испитивањима н откопавањима. Да реконструјнше историју Маркоманског рата, ирема мршавим књижевним прплозима, узео је на сс Т. Момзен. Иотиун археолошкн оиис свих слика дао је Евг. Пегерсен. Књигу завршује њихово тумачењс од А. <1*. Домашевског. који је оглсдао кратко а с иуно довијарности, која није увек бнла усиешпа н врло је ипотетична, да изведе историју Маркоманскога рата на опћој основи оног низа слика п на предању.