Дело

ПИСМА 113 НПША 29 у џамији. Међу Турцима је имам (свештеникј. Радознале хануме гураху једна другу, јер свака се труђаше да крај прозора што боље место заузме. Подижући, по мало, завесе с највећом радозналошћу гледаху све док ови не уђоше у кућу, изгова рајући ^рихо и’ можда, нехотично имена ага и бегова што долазе. Тек што се тамо у другој одаји поседало, прикуцка неко халком на„ вратима собе где беху хануме. Оне погледаше тамо помишжајућн, безбели (без сумње), на јашмаке, да им не би ово мушко око видело лица и одела. да им не би однело нпћах.', Мејрема приђе вратима и рече : — Ага-бег1 2), ти ли си ? Из предсобља се чу тих мушки глас : — Ја. Мејрема одшкрпну врата ; тпхо се договори с тим што га ага-бегом назва То је био њен старијп девер. Он оде, врата се затворише, мало, па опет зачагрља гвоздена халка и чу се јасно : — Хајрие кзм (кћери моја) ! Стрине гшведоше Хајрију к вратима. Преко главе СУ јој пребациле зелени газ; и по боји вела познало се да је од соја; да није овако, лице би јој било покривено црвеним велом, не зеленим. Она је корачала тихо, изнемогло, треперилаје; сад јој на лицу не видех туге, као мало час, но стид и страх. — Утанма (не стиди се)! коркма (не бој се), џанм-џигер м (душо, џигерице моја) ! промуца јој мајка , а сузе јој снажно грунуше. И сестра јој се заплака и с пуно бола изговори: — Бабам (оче мој) ! У оваким се приликама највише сећају својих умрлих, нарочито родите.ва девојчиних и млађанога женика , ако им нх је смрт отргла.. Опет се халка миче: Хајријна стрина одшкрину врата. У предсобљу, до самога прага, стајаху три човека. Један од ових дошао је да иште од невесте пуномоћје за њено венчање, које има да уговори и сврши са пуномоћником Али-беговим. 1) а којој бк однело, тј. којој би се сагдедало лице морала бк се ионово венчавати! 2) Агом зове снаха старијега девера и.сестра старијега брата. У овом елучају ага је бата, иначе господар.