Дело

30 Д Е .1 0 Двојица су позвати од невестина пуномоћника за шахите (сведоке): да је заиста, баш он, већил (пуномоћник) Хајрие-хануми. Пуномоћник мора да јој буде добро познат, те кад је зовне, да га по гласу позна и да му приђе уз врата; иначе не би добио нуномоћја. Уз врата је био и њено име изговорио старац, од мусломана јако уважен, Ахмед бег, нрви сусед доброћудне Мејреме, што јој се са мезимицом, док беше мала, често играше ораја, најмилије игре млађаних ханума. жена мусломанских бегова и ага. — Хајрие кз’м, чу се јасније но мало час, — Алах’н емриле , пејгамбер н кавлпле, птд., хоћеш ли да ти будем пуномоћник, хоћеш ли да те венчамо с Али-бегом , сином Мехмод-беговим ? Девојка ћути. — Већил’н олајими, сујле кз’м (хоћеш ли да ти будем пуномоћннк, кажи. кћери) ? Девојка оиет ћути а хануме је гоне да одговори ; сестра је чак малчице гурну. И трећи пут понов.кено је исто питање с додатком: — Не стиди се ! Кажи, девојко моја, хоћеш ли да ти будем пуномоћник ? II хануме шапутаху: «Кажи !“ Са побледелих усана уздрхтале Хајрије чу се веома гихо али разговетно : — Ол (буди) ! Пуномоћник је поновио и ово питање још дванут; са њених се усана разабрало још једанпут, изговорено тише но мало час, Оуди. А кад реч буди изусти она по трећи пут — врата се затпорише. Пуномоћник и сведоци одоше у одају к људима, а невесту доведоше к;'це насред собе и рекоше јој да седне на једну ниску столицу и да метнс своје беле ноге у големи бакарни легсн , чије је дно покривено јечмом и водом. Јечам је знак берићета, зато ступа на њега; а и Мухамод се, рекоше ми, хранио хлебом јечменим. Тек што она ово учини: запали једна када две свеће (ни.су воштане), око којих беше обмотан црвени свилени конац, и даде их оној девојчици што мадо пре ту-