Дело

КГНТИКА II 11НБЛИ0ГРАФ11ЈЛ 861 Госиода Сељаци. Нриповотка. Написао Тадија II. Костић Београд. Ј897. год. Ако *икоја литерарна нојава представља истпнски израз свога доба н друшТва, једном речи, средпне у којој је постала, онда нам се чини. да се то поћајпре може рећи за ову. којој натпис испнсасмо горе. Сам пагиис, п ако не баш најзгодније изабран, дово.нан је у неколико да нам окаракте^иШе једну особиту Фазу у државном развићу Србије и српскога друштва у опште. Нема сумње, да се данас Србија налазп још у једној прелазној Фази, у неком врењу п мешавини од најразличнијих и најсупротнијих праваца н тежња у развпћу. То нрелазно стање опажа се свуда. на свима областпма српско-државпог п народног живота, али се оно нај јасније п најпотпунпје огледа и изражава у политици. На том по.ну, које, као игго знамо. представља впше активап моменат у развићу, најуочљивије се испољавају ева карактернстична обележја .једног прелазног доба: ту се већма но игде опажа: несталност, несређеност п неодређеносг са свима осталим појавама које се немнновно јављају на оиој раскрсницн различитих н супротних струја п праваца нсторијског развнћа, на којој се данас налази оппгги државнл живот Србије. Један тпп пз реда таквих појава, које нам особпто згодно обележавају павнп смисао и карактер данашњиг прелазног доба и износе ангагонизам оних супротних струја, које се у њему сучељавају, описује нам н горња приповетка Тадпје II. Костића; п с тога она, као нраво чедо свога времена заслужује, по нашем мпшљењу, озбиљнију пажњу лнтерарне крпгике. Његов „господнн* Кића, члан старе и чувене сеоске задруге Милнкића за цело је један иотпун контраст нрема назорима оне средине. у којој .је ионикао, у којој је одгајен, васпитан и одрастао. Као што .је обично случај са свима исииснпцпма, да из војске понесу са собом у село п породпцу многу новину, тако је псго бпло и са Кићом Мнликићем. Али Кпћа није у војсци научио само то: да изврне по неку реч, да скреше коју „масну* и безобразну, да накриви капу или ушнљи бркове, него је он некако навикао да друкчије гледа п на цео свет и на живот. Управо, он се у војсци са свим преобразио, ностао је другп човек. То није био више онај Кића, коме је некад чича Јеротнје говорио : „у мене п ждребад греба да су иаметна**, а он, хтео не хтео. морао је та петремнце да слуша, туви п прима срцу, јер то говори „ђеко,“ кога зна и поштује цела капетанија, коме се иокорава чак п „бата“ Мојсило, а некмо ли он. један Кића. — Сад је Кнћа ностао са свим друкчији, он •се осећао некако слободннји и већн и паметнији п то му се познавало на сваком покрету његову. Нисац нам гу промену, која се деснла на Кпћи описује овако: „Ишао је брзо п онако, како би рско, да ће се сад сапети. Очн су му нграле ко на лоју. Говорио је ко нпко у селу, то јест, кад је он тако хгео. II раднпм даном и свечанпком носпо је чоу п намукбез, на ногама цпиеле и.Г чнзме, а на главн шајкачу п шеширић — „на еро.“