Дело

Д Е Л 0 362 „А што јо погап језик имао! Исовао је и мнша у дувару! На светиње! Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се всшају чакшире... А чељад само се крсте п шапћу: Поже простн!... „У кући никога не признаје. За ђека веди: „премудрица“. Нуши дуван пред 1>ата Мојсилом. Стрина Маји руци не ирилази. У селу не верма ииког за старијег. Неће да устане поиу Хрисантију, пи прним људима: Јаћиму Вулетићу и Стојадину Ношурлићу, које п чича Јеко поштује. „Оде у чаршију, иа заноћи. „Оде на сабор, иа омркне. „А опи то нису научили.“ Да се ова нромена на нсписнику Кићи ишчаури са свим у „господин Кићу“, то није бнло тешко. Прплика за то дала му се у скоро, кад јо скоро-постављени капетан Сиасоје Жеравица свратно једном случајно Кићиној кући, ту се упознао са његовим имонннм стањем н добро увидео „кога пма“. После тога је стнар ишла сама, но себн, као нодмазана. н нећ на гозби, коју је на кратко после тога држао капетан Спасоје Жеравнца у част доласка народног иосланика Продана Жмурића са скупштнне, вндпмо међу осталим гостима п Кићу, као и срцем н душом одана лрннрженика те госнодске дружине. Само .је још требало да „многопоштованн“ носланик, госнодин Продан Жмурић напије Кпћп здравпцу. да га титулнра као „најмЛађег члана“, н иајзад да му испоручи поздрав н од сгране самог господина шеФа у Веограду — и Кића је. с мисли и иерсоном. ушао у чланство „нладајуће странке- — постао је прани „госиодпн Кнћа“. Кад је .господ1ш“ Кнћа после месец дапа постављеп актом среског за председника криворечке општине, онда ,је требало још само један ко])ак па да од „господин“ Кнће постане п ноограничсни господар сеоски, па чак п — Бог криворечкн! То му је нспало за руком, кад је успео да ућутка и угуши опозицнју. А то .је бар била лака ствар. Стојадина Поип])лпћа, ваљана и уважена домаћнна, који му је, но његову мншљењу, иајнпше мутио воду и крњио неограничену нласт, стрпао је одмах у бувару; а га је судбина ностигла и још иеколико најчеститијих људн у онштпнп. Учптеља је оптужио мннистру п нреместио, а школу затпорио, а најзад јо н попа Хрисантија умирпо, достанивши „поштонаној историји* сна његона нед(*ла и безакоња, која нои јаино. на очнглсд целог снета ради> као н. н]). да поп Ристо јавчо ну.шн дунан, да ра.збпра зашто је ко кажн.ен \ његовој спархнјп н т. д. Кад је сне те послове поснршавао, Кнћп падне на \м да се иешго уздигне иа ниснпе н да одатле носматра свој народ п дела сноје неограппчепе моћи, исго као шго се Бог, по стнорењу света, седмог дана, одмарао гледајућн задовољно на величанствсни ироизвод својих руку.... ;Бише м(‘хапе“, тако оппсује инсац то место у својој прппонецн, „нма један брежуљак одакле се ннди сне село. Дође му нешто да се нспење на тај брежуљак, па нсгрча на нрх. Седе, запалп цигару н