Дело

КРИТНКА II КЧНЛНОГРЛФПЈА ЗбВ зампсли се.. Шта ли мпслн ово село о мепиУ Да лн већ знаду ко сам ја н шта могу ? Онп свн говоре о мени... Нека говоре, баш то и оћу да се о мени говорн. Ето с краја на крај све то стоји под мојом мамузом... II поп, и учПтељ и“кметови-II одборнпцц и сви од пајмањих до највећнх. Све сам 'умирно н утерао у бразду... Да впш сутра док поврви народ да ме мо.111, да\ме умилостиви да нустим из затвора ове букаче, да опозовем тужбе проти^попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видпм... Пћи ћшчитг^Гшој кућп и воденнци да моле ђека и бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам нп за кога... Сила сам! — продера се из гласа н разману рукама, ко да ће да полетн.“ Завршетак овако брзе п нанрасне каријере у Кићину господовању. бпло је лако предвидети. То је прорекао и сам Стојадин Пошурлић. кад му се чича Јеротпје, као свом најбољем пријатељу и другу изјадао на данашње време и свога Кићу: .Кажн шга ћу брате, ако си брат? Куд ћу нз ове коже?“ вели чнча Јеротије. Стојаднн се насмеши: — гНе бој се, старче, све ће то ирохујати ко Бабини јарчевп — Ама шта ћу са њнм ? —- Нпшта. Трчаће ко ждребе уз брдо, ла ће се од по пута вратити*... II, занста, Кића се вратио н то. можда, пре него што би требало. Нрилике за то биле су такве, да Кића није имао кад да размишља. То је било онога дапа. кад је Кнћа на путу ка среској канцеларији дознао да је његова влада иала. и сам својим очима видео онај урнебес и метсж. који је га вест произвела у варошици, где је бпла среска канцеларпја. Тај прелом био је тако нагао н изненадан, а иреврат је био такав и толпки, да Кпћа просто нпје имао времена нн моћи да све то одједаниут схвати. Истина Нродан Жмурић и шумар Тодор Коленнца већ су му објаснили: да је тако хтела „ситуација страних снла у отаџбншг, али је он то сад још мање могао схватити. Кад је био на власти п у сили, он је ту исту ситуацију страннх сила још п којекако разумевао, али откуд сад да се она окрене протпв .постојећег стања“ и против њега? Кића није умео да одговори на то иитање, и оп се осећао као да је на некој раскрспици остављен сам себи без ичије помоћи. — Шта ће сад да радп? — Куда ће? — Шта се све ово збива? — Откуд сав тај преврат, да се стрна баш њему на леђа ? — То су биле мисли које су појуриле у Кпћину. и иначе, буновну главу, и он у таком моменту ннје умео друкчнје п паметније да размишља него овако: — — — Да. се боримо опако. како с\ се они борнлн““ — ,вели Продан Жмурић. Како то? Да устанем противу закона и власти? Да кажем капетану: нпје ио закону што радиш? А шта ме се тиче шта каиетан ради! Зашто да пдем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, ко што смо ми радилн са Стојадп-