Дело

366 Д Е Л 0 у којој јо под притиском турскога јарма сриско-народпа отпорна снага иалазила иајиотпунијег и највећег израза. Већ под владом кнеза Милоша старе су се прилике врло брзо пзмениле. Државна управа све впшс се централнсала п раскидала Феудалне сгеге н задобпвала ностеиено аисолутнстпчкп облнк. На место народних старешина н обласних нрвака дошло ,је чнновништво — бирократнзам, као најкарактерпстнчније обележје тог облнка владавине. а у нсто време месго иародне милиције, која је била одбрана иародна, дошла је стајаћа војска, која је ималада чува повп норедак стварн н аисолутнп ауторитет државне управе. На овај начин обновљени државии живот Србпје развијао се потпуно у духу апсолутизма, утпчућп у том нравцу п на развој самог иародног жнвота. Ну, док се народпп жпвот, спагом државне акци.је, развијао впше насилно и пасивно, дотле се он с друге стране, тако рећи, н активно мењао утнцајем самог времепа н исторпјског нрогреса. Баш у време, кад се у Србнји иоднзао државии апсолутпзам. у занадној Јевропн, задан ј(> пстом том апсолугизму самртничкн удар, значајпом Француском револуцнјом. Прокламовано је ново доба владе разума, једнакосги, равноправноетн. слободе и самосталпости, које је, пајзад, у неколпко нашло п конкретног нзраза у сувременом констптуцпоналн.зму'’ п самоуправнпм уређењнма. којн су народима прошприлп нрава п слободе и обезбедпли му и актпвно учешће у државпим иословпма. Тај велнчанствени покрет сплно је одјекнуо кроз целу Јевропу и шпром целог света, иа је, природпо, нашао одзива и у Србијн, захватившп у толпко јаче пароднн живот, у колнко је он за го пружао иово.бно земл.иште у демократеким особннама свога националиог духа, у пластнчкој п пријам.Ђпвој нриродн своје младалачке снагс, као и у стварним одношајима п нрпликама његова живота.*) >' тпм већ готовим диспозпцпјама тај слободоумнији п наи]»еднијп покрет иовога времена потенцирао се, тако рећн, врло олако н кроз кратко време. као вншн ступањ развића сриско-иародпога живота; као некнм скраћенпм насдеђем. срнски народје брзо прошао. једпо за другим, Фазе. које су други иароди у нормалннм ногодбама прежнвљавали вековнма, |,о1» се ннје нспео па висину сувремепог псторијског развића. II та латенгна напонска снага српско-народног развпћа која, снутана у ансолугистнчке кврге, ппјс могла да се реалише у иолптичким, економнпм п соцмјалннм установама, задобила ,ј(‘, подстицајем зиаменитог омдадннеког покрета \ седамд(!сетим годпнама, и облик актпвпе^сиергије, као онштенароднн по.1 итнчкн иокрет \ иравцу радикалног иреображаја данаши.ег социјалног п државног жшвота. 'Гпме се уједно може објаснпти и онај у политичкој псторији Јевропе, можда једпнствен Факт, иолнтнч.че ексклузивпости у ( рби.ји, то. што полнтичка акцпја народпа у (-рбнји носн карактер једиоставне целнне, јер ј<‘ то нотенцована маниФестацпја онога оиштег отпора, којп народнн живот пставља на сусрет анахроннстичном правцу и развпћу државне управе и нолптпке. *) То су хомогенцтет н,егопа соцнјалног жинота и самоуправне установс.