Дело

КРИТИКЛ И БИБЛИОГРАФИЈА 365 масти«, а у првом реду ош, питање, упућево па бата Мојеида • II, л ко с, Делова делп дрЉа,а?« - у коме је писац, иожда п нехоти™ н.1 ФнласоФски-начин, дао израза партикударистичкох правцу новога добч Мо'1ГДСТаВШ,ЦИМЛ К°Д НаС У Срб,|ј"- Т» —0, као и онај одт1р оног оип " ! П?11411’ у В0Ј0Ј он са "У110 наивног сарказиа исмепч V Л Л,иКЛ' К0Ј" Га ј0 ПИТа° ° “>*“"■« камену „ 'екалу, е љућа-Лифа иротпи васпитаника средњевековногФориализиа, који хоће >■ СроиЈп да су представенци пеког новог и папредпнјег вреиена „ морч се призпати да је писац у тоие иоказао ве сано д ха, иего и св је „и зпавање српског парода. У другои одељку, којн говори о гостова Ј ЈеротцЈеву вод Стојаднна Пошурлпћа од особите вредности 1 у ТОи IГпог1',КаЊе' 'ШЧа ЈеР°ТИЈа С‘Ч Сто^нноно“ ~ које иоже н! иромотри оноТе еДаТ" "ЗЛ11Ш"° “ доста вате™ут°, али, кад се пз дубље •1,чј патпГЈ Са СП"М Ш СВ0" месту’ јер врло агодно карактерише онште ч! вчс ааДРУГе СрПСКе за гајење иаВДоналнпх врлина и у ВОСХИ н его! :аГе П0ДМЛаТКа’ насупр0т оном РаетР°Јству, подељешњи попп ' 10,1 Ј>,донело 1,0110 а још више пооштрпо дапашњи поредак ствари у Србнји. .вап„11ШТ.° Се "3 досадашњсг Д»ј* увидетп, прпповетка .Господа Сеспешмалнт ’ Г ''' и'"ЈМХ Д00Р"Х стРана- Алн “1ТО овој прнповетцп даје начин н-Лт ДН°СТ “ 0ДЛ"КуЈе Је °Д ДРУ™Х Д«л» те врсте, то је сам ’ ‘ ' Је ш|сац схпатпо п разрадио сиже своје прпповетке. За карак ерпстнку опе подптичке борбе, која се данас у Србпји водн на они\ ГТ ДРЖаВЕНХ Традпцпја "нов,,х ввдредвијих тежња, каон свију оиих недаћа, патолошких појава и стања, које отуд нешшовно нронстичт пнсац Је \мео да помири п у потребној мерн да споји н своје субјекП,ВНе НазоЈе 11 обЈективну анализу сриско-народиог живота и државн^ политике. С тога прииоветка .Господа Сељаци- ннје ни голо ндеали(гичко параФразирање, а није ни одвратан партизапскн памФлет, какав 1°’ по нашем мишљењу, н. пр. Сремчева „Лпмунација, у селу“. Јер 1ок ремац у тој својо.ј прииоветци гледа на подитичке прплнке у Србиш кроз партизанске либералне наочаре и ФалсиФикује и пзврће, или чак нсгпра Факгнчкс одпосе и прави смисао и значај данашњег времена н културно-политичког развића у Србнјн, дотле нам у „Господа Сељацп“ писац износн слику правога стања стварн, и лоједнне појаве представља у пстннитој светлости. Да докажемо ово што смо казали, пека нам се не замери што морамо почстн мало по издаље н прекорачити обим једног обнчног реФерата. 1>ан свакога је спора, да се социјални и економпо-иолитички развптак српског народа не налази данас ни из блпза на оном ступњу, на коме. је опо за време турског режпма или одмах после ослобођења. Даас ‘,е с1)0ПЈа У велико изишла из прпмлтнвних и патријархалних одпоса п основица свога некадаљег живота. Српска револуција прва је деструпрала, оолнке онштинског н породнчног живота, уннштила организациј\