Дело

___

првц корацп 4(33 тиче посла ! — нродуживаше Ипат Никитић с оним истим тајанственим тоном н истим изгледом човека који доставља значајну тајну, с тоном и изгледом, с којим је он обично нрепоручивао, на-железничкој станици своје собе. — Ето седните на ту столичицу... Она ће бити мало појача... И, по навици, отрвши уз пут густ слој прашине са стола. Ипд,т Цикитић, као да оправда неред и прљавштину која владаше у маленој, неспретној лсобицив момка бескућника, напомену : — Соба још није успремљена с тога, што је Федор Петровпћ мало час устао... Немојте што рђаво помишљати ! — похита да дода Ипат Никптић, опазивши упитнонемирни поглед Стреиетов.Бев. — Сада смо... што се тога тиче, може се рећи, узелн сасвим другу методу... Дово.бно ! — рече Ипат Никптић с радосно свечаним изразом у лицу и гласу. — Једну чашицу пред ручак ради апетига — то му је сада све... Ова је метода код љега заведена од последње му болести... Сећате се како се Федор Петровић тада мучио ?... Ја тако држим : сад ће- се код њега нзвршити потпуна поправка!... само да Господ помогне. Ах како је красан човек Федор Петровић! Другога таквог нећеш наћи у целом Петрограду... Бога ми нећеш наћи ! — с осећањем додаде старац. Он поћута, још једном убриса скутом прашину са стола и, после деликатног припита да не смета својпм бав.Бењем, седе на крајичак од столице и продужп тајанствено радосним гласом : — Јуче је Федор Петровић готово сву ноћ преседео за послом... Ванредан поеао, видите. добио од једнога адвоката: да буде готово данас до два часа, н за то ће добити двадесет и пет руба.Ба .. Федор се Петровић примио, и ноћас је читаву гомилу хартије исписао. . А већ што се тиче како Федор Петровић уме написатп, можете сами знати боње од мене. Он има у глави појмова, може бити, не мање од минисгра. II тако, дакле, имајте доброту — на-пи-са-ће-мо ! — развуче Ипат Никитић с тако поносним и изазивачкнм изгледом. као да част владати таквим талентима припада њему самом, и да му их ко /дспорава. Сада ће, рећи ћу Вам, настати за Федора Петро-