Дело

464

Д Е Л 0

вића сасвим други начин жнвота ! — додаде он значајно по-. сле некога ћутања — Зашто Ви тако мислите ? — Тај исти адвокат, изволите видети, дао је Федору Пе-. тровићу наду на једно место код себе... Сто рубања месечно — само пиши разне „касације,” ако смем рећи .. И то му је друг... Новаца ће, вели, гртати лопатом... Ето он је, дакле, дао наде, и сам је сумњао да не буде опет, разумете, каква «игра уображења>) у Федора Петровића, а сад кад види посао Федора Петровића и како га је донео на време, тада, ако је човек на свом месту, ја држим, одмах ће му понудити место... Федор се Петровић чак много узда у то... «Тада, вели, филосоФе Ипате, само намештај чистији да ми удесиш, а ја те, вели, нећу оставити. И дал>е ћу, вели, жпвети у твојој јазбини!” И зацењује се од смеха... Ја се с њим церекам, а при свем том довоњно осећам да он по деликатном карактеру свом неће да нас остави... Господин је душеван... Јеот... Ипат Никитић пређе замишљеним погледом по соби и на ново поче говорити : — Оно, истнна је баш као јазбина. Давно би требало у це-г лој кући извршити, у неку руку, ремонт из основа, али из пр-. стију га — ја тако смем мислити — не исиса ? Дакле, промећи се колнко можеш, и буди захвалан Богу, ако бар у два~. десет и четири часа примамиш кога путника. Ви сте, ето, Бог Вам дао свако добро, више од неде.ве дана провели код нас, а други остану дан и ноћ, па их... више нико не виде!... Моли се Богу и за толико ! Други уђе, омирише, погледа, па још изгрди одлазећи... Само је и ово време настало сасвим рђаво... Не хвата се путник на удицу, и то ти је !... Већ, чини мп се, без икаквог, може се рећи, стида на станици узносим хвалом своје собице... И сами имате доброту знати ? — осмехну се Ипат Пикитнћ, и нри свем том враћаш со кући сам... Данас ето такође... мрско ми је и кад помислим... А још образован господин ! — осуђујући промрмља Ипат Никитић и потресе главом. — А шта је то било, Ипате Никигићу ? — Опазим ја, изволите чути, једног младог путника... споља судећи, човек на свом месту : капутић обичан, обзиро се, нрави голуб из провинције, као нека врста студента... Ј.а