Дело

ПРВ11 КОРАДИ 465 му приђем, руку принесем ободу — па удри, како п треба, деликатро продоручивати свој Фамилијарни хотел гарни.. Слуша он тс?*с великом пажњом, распитује што се тиче хране и свих других угодности... једном речју, озбиљно пристуна... Ја, дакле, додајем,-јС допуштењбм рећи, ватре — не знам само од куда ми речи долазе — а кад сврших своју прокламацију и хтедох, ради сигурности, да му прихватим торбицу, на један пут господин у оДгбвор : «Прекрасно, вели, Ви лажете... прекрасно. . Ви би требало каже, да идете у адвокате. . Али само мени, на жалост, Ваш Фамилијарни гарни не треба; ја, вели, одавно имам станм... И смеје се. И наши се «нумераши" такође смеју... Увреда... Господину је то забава, а због њега сам ја, можда. изгубио другога госта... Е, и ја сам њега усекнуо... — Шта сте му казали, Ипате Никитићу ? — А казао сам му тако на фини начин : «Сваки, велим, сиромашак хоће себи да излаже комад хлеба. Без потребе ни пас не лаје. А Вас нека је, велим, велики стид, млади господине, што се подсмевате !м Ето шта сам му казао... Разумео је да како... Није узалуд брзо умакао... Старац поћута, шмркну бурмута, убриса свој шиљати носић шаренкастим рупцем и, уздахнувши, философски напомену: — Па није ни лако сваки дан по четири пута излазити на станицу и клепати језиком... А кад клепаш и за иола рубље на дан обећаваш, с допуштењем рећи, царске палате, може, држим, образован човек појмити да ја хлеба ради клепам А он : «Прег.расно, вели, лажете !м Оно управо... лажем и, могу рећи, многи ми наши завиде како се ја с осећајем изражавам што се тиче нумера; али кад немаш капитала, по невољи пушташ да игра Фантазија .. Да ме један, с допугатењем рећи, подлац није преварио, од свега би намештаја мојих соба био сасвим друкчији еФекат! — неочекивано додаде Ипат Никитић од срца. — Без мало цела тисућа, господине, оде у ветар, због свога лудог поверења .. Та ја сам Вам, чини ми се, имао част причати ? — Не, нисте причали... Причајте. И брбљиви старац поче из далека, дотичући се биограФских појединости, како је он, после сељачког ослобођења, служио већином по добрим гостионицама, скуцкао до две тисуће