Дело

Д Е Л 0 406 кагтитала («за наше званије то је, господине, велики капитал!”) и како је, одлучивши се пре пет година да ступи у брачну дружбу с Аном Ивановном, да би «на заранку свога живота могао живети не свињски него по жељи срца свога” («Ана Ивановна је тада била још угледнија!” — наново уметну Ииат Никитић, уздахнувши), рачунао да ггружи и домаћици, и Тенички, спокојан. племенит живот и, с том намером, узео иод најам и те собе. плативши за све у кући пет стотина рубања и оставивши, обрта ради, тисућу у резерву, да би се доцније могао завод поновити. С почетка и ако није текло, оно је капало, било је укућана... живело се, хвала Богу... Али се ту баш и деси та мПОДЛОСТ.” — Чули сте, можда, за господина Безумова ?... Он је од тамбовских спахија, —■ упита на једанпут Ипат Никитић. — Не, нисам слушао. — Тако ето, баш је тај исти господин Безумов мој разорилац, син, то јест, пређашњег мога господина... Ми смо били Безумовски сењаци. Дође он, пре три године, у Петроград, срете ме, на моју несрећу, некако на улици. . каза се (био ]е још дечак, кад сам ја био камердинер код старога госиодина), п тако се овде... ето у овим истим собама појави. Е, господине, како је био на изглед, поносит, леп човек , једном речи... Тада се нисам десио код куће, а он салети овамо онамо Ану Ивановну, да му да тисућу рубаља за најкраће време. Сутра дан ето ти га опет к мени... «Нисам рад, вели, плаћати велики интерес зеленашима... Надам се, додаде, да ћете веровати !.. * Па леио, мнслим, човек је богат, ваљада неће сиромаха човека преварити... али при свем том, нисам се одлучио без женина знања... Апа Ивановна пак , као што је женска особина — великодушност: «Дај, дај, видиш како је угледан човек !...» Тако и дадосмо, и од тада очекујемо да примимо .. На писмено немам. Колико сам му пута иисао и писао у Тамбовску губернију — ни одговора, ни поздрава- Ко би могао замислити таку нискост у илеменита имућна господина? Еле ја сам с&м уираво крив... Тако н јесте. У сваком снору потребно ја знати крнвца ! — сентенциозно додаде Инат Никитић, деликагно прећуткујући да је он тај философски закључак извео