Дело

НРВИ КОРАДИ 481 жељом да буде од користи и да иостане достојна свога учитељ^а, отцшла је у Петроград на науке. Спремљена учењем с Ор^овским, одлично је иоложила иснит. али је одмах за тим, болнау преболна, послана у иностранство и истом се после године и по дана могла вратити у Петроград, да настави учење. ВЂше од две године млади се људи нису виђали. За време тога растанка љубав се девојчина није поколебала, срце је њено потпуно припадало Орловскоме. Он пак није прекидао свеза, одржавајући их преко писама. Орловском се у тим писмима, која су добивана тачно сваке недеље и била пуна пријатељскога саучешћа и паметних савета о раду и о здрављу, није ни једном, као ни пре, омакла необазрива реч о љубави, већ као да су необично меки и љубазни тон и интимност њихова наговештавали о нечем, поправљајући илузије заљубљене девојке. И она је стрпљиво ишчекивала, заљубљеиа као и пре, да „јунак” најпосле рече одлучну реч. Али те кречи” она не чу ни онда, када Орловски до!)е у Петроград и ту се настани. Он је био као и пре љубазан и предусретљив, називао је себе као и пређе „најбољим иријатељем« и често је иоходио Риму. Он је и даље непрестано „размишљао* о сили свога осећања, и ако је већ престао гласно аналпзовати га. Тако протече још једна, па и друга годнна. Орловски поче долазити ређе. Одношаји посташе затегнутији, хладнији, н овај се необични роман завршиваше без икаквих објашњења. Орловски, који се осећао потпуно прав пред девојком, којој није давао никаквих обавеза, — није ни почињао да се објашњава. Разуме се, Рима Михајловна није то ни тражила. Рима Михајловна, која је скривала своје неподељено осећање и изгубила наду на узајамност, још је и даље гледала заслепљеним очима на «јунакаи свога романа. Недавно још, при сусрету с Орловским на железничкој станици, после тромесечног бављења ван Петрограда, срце Риме Михајловне немирно је почело куцати. Обузета радосном узбуђеношћу, она се сва засветлела, и лаковерна нада сину јој наново у души, кад је видела овај љубазни поглед, чула звуке тога мекога, нежног гласа. Али то беше последњи одблесак наде, последњи пламен стра-сти која се гасила. Најпосле је она увидела и ставила крст