Дело

480 Д Е .1 0 било баш нншта! Нн да је кадгод по.вубац крадом отет, ни да је избила страст, ни да је букнула суревљивост, ни да се одлучно исповедио! У тнм је одношајима младићевим све било необично уредно и смишљено, смишљено да се човеку стужи, као у чедним романима енглеским. у којима заљубљенпци с идиотском стрпљивошћу «чекају» читаве десетине година, док не стеку толико, колнко им треба за пристојан живот. „Јунак” је уживао ирава која има, рекло би се, пријатељ а и вереник, с беспрекорном доследношћу хладнога Нарциса, који је као заслужени данак примао ову неограничену љубав девојке која му је веровала, са савесном обазривошћу поштенога егоиста, који се боји да не оде далеко, те тако да поремети свој унутрашњи мнр свешћу о кривици, и који жели да се потпуно увери о јачини свога осећања, а уз то и да удеси за се иристојан положај, пре него би се везао брачним ланцима. И њему је било доста, што је, као пријатељ, с немилосрдном отвореношћу анализовао своје осећаје пред девојком, која је дрхтала од љубави, м што је мудровао о истинитостн у осећању, о тачној његовој анализи, да би се избегли несрећни случајеви, и тако проводио дуге часове у тим узвишеним беседама, често доводећи у истеричност јадну заљубљену девојку, која није била жељна само умовања, него осећаја. Задовољан собом. поносит због свога беспрекорно поштеног одношаја ирема девојци, он је «мудрои резоновао, док је Рима МихаЈловна «глупои љубила, не размишљајући, слушајући с најпобожнијом нажњом речи његове, савладана његовом илеменитошћу н савесношћу. Он је пак волео да га слушају и волео је клањање — тај лепи младић, који је био сувише обазрив и иаметан за своје годинс и који се ни у доба иђаковања” није поводно за «осећањима”п клонио се свпх нретераних кругова и догађаја који би га компромитовали. Он је тада проповедао науку и волео је само науку, сматрајући да је недостојно озбиљна човека заносити се «сањаличкимв теоријама и развијао је своју одушевл.ену обожавалпцу само у научном правцу. Минуше три године. Младн се људи раздвојише за неко време. Орловскн ступп у службу на југу Русије, надајући се да ће с временом прећи у Петроград, млада девојка пак, с ватреном