Дело

1114511 К0РАЦ11 483 другу! У уморном су јој мозгу непрестано те исте неодређено слатке сањарије. Пред њом је непрестано исти тај кудрави, лепуџЈкасти младић, као онај лепи демон изнад узглавња Тамарин^, и девојка, збуњена, нредаје се сасвим сновима и осећа како' јој се из очију тихо слива суза за сузом, квасећи образе. лЛ«ЈЈерви !" — вели она, полако се диже с иостеље, пали свећу и налази стакаоце с бромом. Узима две жлпчице, по> лако леже у постељу и најпосле се успављује, победивши по свима законима медицинским демона који ју је бунио. (Наставићв се)