Дело

« Ј1И1НОСТИ У ИСТОРИЈИ 3. МоЋ наслеђа интелектуалне природе. Индивидуа и друштво. Утицај средина на велиие људе. Не може бнти сумње да је гштаЕБе о наслеђу интелектуалних моћи једно од оних замашних иитања, која не смемо обићи, ако хоћемо да имамо јасније представе о значају и улози великих личности у историји. Ну оно има, поред теориске , и своју практичну вредност. Ако би доиста величина духа била наследна, онда би, признавајући утицај личности на ток историског живота, и полигичка судбина друштава и народа била потпуно у рукама једнога реда људи , или боље реТш једне врсте људи — генијалних, талентованих ! Природа би тада била потпуно аристократског духа. Исгина да онда не би било могупности да саме историске прилике избаце на површину и окруже ореолом славе какав обичан таленат или чак и медиокритет. Не, то би доиста била права арисгократија ума и воље, која би давала правац и тип историскоме животу. Противу такве аристократије не би имало места борити се, нити би се могао навести икакав аргуменат за, гажоп Л’б4ге демократије. Влада аристократијо ума ! Доисти идеал, пред којим се мора и најљући демагог иоклонити ! Јер шта хоће и демократија ? Баш то исто: да места у друштвеној хијерархији и власти буду заузета личностима, којнх умно моћи и спрема доиста то заслужују, а пе да се до њих долази ни случајношћу, што се ко родпо или затекао у коме сталежу , или другим путевима, мало моралипм и мало корисним но друштво. Слободном и ча-