Дело

ЛИЧНОСТИ У ИСТОРИ.ЈИ 48.1 сном конкуренцијом способности и победом пети се узлесгвице друштвене хијерархије, то је лозинка сваке здраве демократије. ^*Ако би генијалност и интелектуалне моћи у опшге биле наследне, онда је конкуренциЈа способности била једна апсурдум. Природа ои онда монополисала наслеђем ннтелектуалну наДжГћност извесном броју људи. те је онда не би било растурене по свима слојевима, нити би имало смисла тражити је конкуренцијом способности и давати јој маха да се пробије кроз ирепоне и сметње од предрасуда и других тешкоћа, материјалних и моралних, у животу. Квантум генијалности и талента — нека нам буде допуштена ова Фраза — био би ограничен и монополисан, а где је монопола ту нема конкуренције! Свакако да би онда и историја човечанства била друкчија. Влада такве аристократије била би остварена Платонова република ! Ну у истинп није тако. Перспектива историске ирошлости човечанства не говори у прилог веровања да је судбина његова поверена искњучиво умннм и духовитим њудима. За поједине напретке и успехе човечанства, иролило се потоцима невине крви н падало је безброј жртава људских. Историја пуна најраФиниранијнх и најбруталнијих злочнна отвореннх и грубих насиља, дрских неправди! А ие само да су бивалп велики умови но и таленти ретки на местима , са којих се управљало људском судбином. Откуда дакле овако са свим друга слика стеарностн, ако има потпуног наслеђа интелектуалних моћн ? Или је онда личност потпуно немоћна да управља магицом у историском процесу, но и њу носи струја историског живота ? Или нити је ннтелектуална надмоћност потпуно наследпа, нити је личност у ис.торији свемоћна ? Једно од ових тврђења мора бити одговор на питање о наслеђу генијалности. Које је од њих најближе нстини ? Да не би читаоцима билн досадни молбама за пзвињење, ми у напред признајемо да нисмо компетентнн да говорнмо о наслеђу, као биолошком закону и његовом свестраном значају по органски живот, нити је овде место таквоме стручноме разговору. А што у опште говорпмо о наслећу, то чинимо с тога, што је потребно да овај наш прилого питању значаја великнх личнос.ти јаснији буде. После. овога смемо да уземо реч.