Дело

ЛИЧНОСТИ У ИСТОРЧЈН 4 ‘13 свога времена. II они, који су склонп да редуцпрају значај личнобти у историји до апсолутне немоћи да утиче на историски «живот, прихватају ово учење о свемоћности утицаја средине, и ту находе најјаче аргументе. Ну..ово учење, као што се одмах може и знати, има и свсн*- -"бдлучног прогивника у другој школи биолошкој, која тврди, да је наслеђе тај суверени чннилац у животу личности. Наслеђе је енергија животна, која не чини комнромпсе са утисцима с поља, средина, већ чува оно што је индивпдуално од памтивека. Индивидуа има од искони једну карактерну одлику и она се наслеђем преноси (сће копИпшШ <1е8 Ке1тр1азта8)! Изгледало би онда да је немогућна икаква промена у физиолошком (н интелектуалном) карактеру индивидуе (вариабилитет; и немогућно развнће у опште. Па ипак поред свега тога и ако се одриче могућност нренашања стечених одлика у борбн за опстанак а на своје потомство — има развића, има промена. У суштини саме индивидуе има готовости, склоности или боље рећи нужности за развитак. Само та промена је вигне спонтана, но утицајем с поља изазвана. Други пак узрок којн изазива промену, развиће, то је већ поменута биолошка истнна да је са неједнакости физичких и душевних одлика родител.а нотпуно наслеђе немогућно, те су отуда могућне свакојаке комбинације. Истина да и ова школа не пориче променљивост (вариабилитет) и да је на крају крајева разлика — бар како на први мах изгледа — само у времену, да ио њој треба далеко дужи низ година, већи размак, па да се јаве нове особкне. Ну не треба заборавити ипак да ова друга школа даје првенство спонтаном утицају, утицају пзнутра, наслеђу. Тако би се браниоци свемоћности личне у историји могли ослонити на ову другу школу, јер се утицај средине по њој без значаја или бар ограничен, да наслеђе, ова конзервативна- енергија, нресуђује у објашњењу живота личности. II ако не би талентованост оила потпуно наследна, она би се, одабирањем индивидуа и парењем, цре могла сачувати у једној врсти људи, но ако се ггризна утипај средине. Који дакле од ових биолошких праваца одговара истини, — није наше да одговарамо, јер је то ван оквира овог прилога и ван компетенције гшсца овпх редова XIII Дело 32