Дело

494 Л 0

Довољно је поменути само да ни у биологнји није на чисто с питањем о наслеђу стечених, задобивенпх, одлика, ма да већина зналаца верује у то ') Извучемо ли резиме свега оиога што смо о наслеђу рекли ми долазимо до општег резултата да није један неминован закон без изузетка, нити је оно апсолутно нп потпуно. па да. кле није ни онај чинилац у животу, који је од пресудног утицаја. А сада да оставимо Биологију Биолозима и да видимо значај оног другог чиниоца у животу личности — утицај средине. Херој историски то је варница муње небесне — која пали заиаљиву материју на земљи, покреће устајалост свога времена и ствара историјски процес ! Без варнице муњине не би се могла упалити материја ! Таком Фигуром упоређује велики есејист енглески. Саг1у1е, значај и улогу великих људн у историји. Без њих не би било покрета, жнвота историског. Фигура доиста литерарно лепа, али не и потпуно истиннта. Она нешто рамље, као и свака комнарација. Нека је велика личност муња или варница њена која нрсне на земљу и пали, даје живота. Али ко даде муњи снаге, ватре. ако не баш иста земља, пара, која се с ње диже, згусне ствара облаке и производи електрицитет, који сада тражи одушке И ако је до узрочности. онда је овде прва и старија запаљива материја, па тек варница, која се тек нз ње развила. Овде не може бити спора шта је било прво и старије — јаје или кокошка. Замислити муњу, која би посуктала из неке небеске енергије, а не из облака, а овај из паре, ова пак са земље, није нам могућно, или ако би могли не би одговарало истини. ') Оснивалац ове друге школе .је Фрајбуршкп чувени биолог ЛУе1«хтап. Пнсац ових редова познаје учење Вајсманово нз једног дела енгл. биолога Котапев-а о Вајсману (јер је он готово омиљенијн у Енглеској но у Нсмачкој) и из рсФерата у (тедеимтН-у за 1895. о спору о наслеђу између Спепсера и Вајсмана. Дела пак, пајважнија, Вајсманова су ова: Бећег (Не Уегегћип& 1893.; — О. СопНпића1 4. Кеш)р1а8та8 а1з СЈгипсИа^е е. Тћеогје 4ег Усгегћип^ 2. А. 1892.; — Ба« Ке1тр1абта. Еше 'Гћеопе с!ег Уегегћии^. 1982.