Дело

ЛНЧНОСТИ У НСТОРИЈИ 495 Па ипак је ова Фигура, и ако нопотпуна и неворна, тински израз теорија о сувереној вол»и и моћи личности па дакле п пр^аву! Докле с једне стране колективизам довикује да је личност чедо свога времена и средина, у којнма је ионикла, дотле с друге индивидуализам уверава, да је личност суверена, идј> није, да то треба да буде. На што ће друштвена стега, контрола и вечити полицијски надзор његов? Досадно туторство! Од колевке до гроба не само што сваки јаван иокрет, већ и приватан живот личности прати и контролише неуморно друштво са својим моралом и ауторитетом. Чим се човек јави на свет, одмах се осећа робом друштвеним. Одмах га „инвентаришу,» записују у протокол рођених, и мора по једно име да добије. Од седам година ступа т. ј. мора да ступи у школу. јер је настава обавезна; кад доспу године за војску, онда хајд ПОД барјак, јер сваки грађанин мора и служити под оружјем отаџбини. Па и кад се прашта с овим светом. и опет му не да мира полициско туторство друштва, јер га треба сада «ра•ситити® из списка и одредити му место где ће вечни сан боравити. А колико тек у животу самом притискује сваки слободнији дах овај самозвани ауторитет друштвени. Па онда предрасуде друштвене, које су тако апсурдне а опет тако моћпе да их се мучно може и најубеђенији нндивидуалиста еманциповати, и т. д. и т. д II на што све то ? Зар личност није суверена, зар није све ради ње ту што постоји ? То је оно што буни индивидуалисту, и што је створило индивидуалистичке теорије ма каквих нијанса оне биле. И ма да су овакви протести донекле и оправдани и да у животу има често момената када се противу стега ауторптета буне осећања и најлојалнијег грађанина, ипак се оне мучно без ограде акцептирати могу. Све су инднвидуалистичне теорије склоне да иређу у крајност, да добију често Форму иротеста од незадовоњства које није здраво, већ патолошко. Такав је индивидуализам, анархизам западни, који би једном бомбом бацио у ветар цело модерно друштво. А (ЈнпЈе далеко од ове патолошке Форме ни индивидуализам Ниче-ов по коме је све и ирирода и л»уди . само зато да један малн број жуди али не обичних већ врста ТЈећегшепзсћ-а ((1надчовека')). врста личности намењене за живост, личност генијална, где Је и во.ка челична и огро32 *