Дело

496 д е л о мна природна интелигенција, нека особита врста аристократије духа и Физичке енергије. Она је слободна, она може или треба да може све, њеном се прихтеву не сме ништа да испречи као брапа. Све је остало слаботиња, нижи створ, недостојна претензија на бол>и живот, на прави живот. И ко је онда измислио морал, — до та маса, која је њиме хтела оковати во.ву Цећегтепвсћ-а и поставити једну брану , која ће га од њега штитити. Што ће лаву морал ? Он не зна да ли је морално ил’ неморално кад полази у лов и кад раскида невино јагње. А када бн се оно питало, одговорило би, да је неморално што га неко дави коме оно није нпшта учинило, одговорило би хришћанским моралом: што ниси рад да ти други чини, не чини и ти другоме. Морал је овде неморал, створ оннх слабих природа, којих има тако много, да чине класу друштвену. Њиме је спутан само Цећегтепбсћ-а. Отуда што Филистри и њихов морал господаре , за праву, дубоку, интензивку природу 1Јећегтеп8сћ-а нема поња за развиће енергије. До таквих апсурдма долази индивидуализам. Он се буни противу свемоћи друштвене, пориче је да је потребна и преноси је на личност. Жеље и замишљаји бркају се с Фактима и личност цостаје ТЈећегтепзсћ Ниче-ов. Јер ко хоће коме да порекне својину и себи је присвоји, мора да покаже своје право. Кад је друштвенн ауторитет несносан, излишан, онда личност мора бити нешто, што пмпонује, снажно, духовито, што заиста не заслужује ни тиранију ни полициски надзор. Ми тад’ немамо више масу, она је остала у друштву под јармом његовога ауторитета. Све што осећа своје Ја. као нндивидуа, оно се као моћно и духовито издвојило из заједнице или се толико оснажило да оно њоме диригује. Друштво постоји још само као маса кулучара, која аргатује за велике личности, а ове днригују њеном судбином и скрећу је како хоће. Или ако није у ствари тако, треба да буде у ствари тако. II онда је историја човечанства само историја великих људи. Па нека је и тако. Нека се на једној страни издвоје индивпдуе, које осећају, достојанство свога Ја. а нека је све остало маса, Филистер или и чак Хајнеов четврти сталеж у вароши Гетингену. Па ипак је за то та маса сила неодољива без које се не могу ни замислити великп људи, сила, од које они стичу