Дело

498 Д V. .1 О социјалног човека и човека ван сваког друштва. Може се и замислити да индивидуа напусти друштво, да почне живети еремитским, нустњичким животом нли онако каоштоје у причи о Робинзону изведено. Иа ипак нијо то та индивидуа, која се замишља, као нотпуно своја, без утицаја друштва! Робинзон је изолован од друштва, али већ пошто му је дало све. Погледи на свет, његово мишљење карактер, све је то он понео већ из друштва. Ни историја ни етнограФија не познају таког изолованог човека, који не би на свет изашао већ готов. «Индивидуа је Фнкција, као год и атом”1). Таква индивидуа била би без икаквих етичко-интелектуал нпх особина, јер се оне могу развити само у друштву. Први неопходни услов — за сваки умни живот, то је говор, одлика, којом се човек разликује од животиње — и којом је постао то, што је. Језик је огледало духа једнога народа — друштва — његових мисли, његовог карактера, његове логике. И све то језик добија, тај значај и Функцију само у друштву људском као једна социјална конвенција. Глас човечји, јесте само тон, звук, који има исто толико вредности и значаја, колико и сваки други тон, шум, у природи; тек кад од њега постане реч. добије извесну Форму и извесну циљ — за измену мисли, за споразум, добија значај, коју језик људски има. То је већ једна социјална Функција, која је могућна дакле само у друштву. А може ли без језика, без средства за пзмену мислн, за саопштење, споразумевање, средства за изјаву свега што покреће, узнемирује, задовољује душу, за изјаву свега онога, што се у њој збива , бити етичког живота и интелектуалног развића ? Свакако да не. За све је то иотребан језик , говор , а то је опет могућио да врши ову Функцију једино у друштву. Или могу ли индивидуе да се издвоје из друштва, да свргну ове стеге друштвенога живота, и опет за то да буде то једна етичка зајединца ! Онет ансурдум !. Или би сви жпвели засебно својим животом управљаним једино егоистичким, личним мотивима, никако интересима заједнице, ми би доиста поштовали и туђе интересе а онда би морали омеђити границу својих жеља и права да бн било места и за туђе, а ту су већ потребни и споразум (језик) ’) Ха*огр, код 81атш1ег-а 90.