Дело

ЛИЧНОСТИ У ИСТОРИЈИ 499 И изврсне норме (правила) која се морају штовати. Ми онда већ*имам® друштво. Ма како покушавали ми не можемо замисл9тп човека као човека ван друштва I1) -Човек је чедо својих средина и свога времена. Он мисли, ос§ћа>дела онако, како то чинч његова средпна, т. ј. како је она утицала на њега. Вара се, којп верује да он мисли само својом главом, да је све и правац мишњења и начин мншљења и оно што осећа и како осећа сами његово и ничије више, дт се све то без икаквог утицаја с поља, у њему незавнсно спонтано развило и јавило. Не, медијум друштвени у коме се он креће створио је све то у њему. Као што се у физици из упадног угла при иреламању зракова може израчунати и испадни угао и правац преломног зрака, тако и у области душевног живота може кад се зна особина тог упадног угла израчунати и испадни угао. «Сваком упадном углу једног духовног зрака одговора његов испадни угао наших погледа и мисли, и ти ногледп и мисли само су резултат духовног утицаја почев од нашега детињства.,)2) Индпвидуа је налик на призму, која прима зраке с поља. прелама их по сталнпм, непроменљивим законима , па их у одређеном иравцу с одређеном бојом пушта. Базис за цео душевни живот јесте социјална средина у којој је он одрастао. Мало је тих индивидуа које после могу самостално мислити. У ствари дакле кад мислимо, осећамо кад нам се чини да нам се нешто допада, није наше већ наших средина. Средпна мислп , осећа, њој се допада, а индивидуа је највише само рецептивна природа, која прима утиске с ноља од своЈе околине. Сем утицаја средине у којој пндивпдуа живн, она стоји још под једним утицајем — наслеђе.м, које је од својих предака примило. У њој, индивидуи, кондеизују се искуства и дцспо. зиције толиких и толикнх генерација. Предисиозиције нашнх предака и њихове подобности стечене у борби за опстанак преносе се наслеђем на нас. Г1а онда наставља утицај наша околина. 'Гу долазе примери, којнма ми имитујемо, васинтање, које нас као младу шибљику савија то овамо то онамо како назори о њему заповедају. Па онда обичаји, иредрасуде, па ’) 8*атт1ег, 103. 2) Вг. Гдкћуђ* Сгитр1о\71С2, ОггипЗпзз 8ост1о§1е ЛУГеп 1885. стр. 167,