Дело

личности: у историји 507 Сталежима и породицама, који су материјално осигурани могућ^о је цружити какво хоће васпитање своме подмлатку. Васпи^ћње је пак у животу човековом чинилац од пресудног утп. цаја: Ми смо једном поменули, како једна социолошка школа даје васпгпном утицају тШеи првенствп над конзервативном силом наслеђа. И расправњатп овде каква је сила васпитања није место, па дакле ни говориги о значају његовом по развитак осећајне природе човекове, по моћ и правац вол.е, као и у опште по интелектум. Нико не може спорити да је оно једна од оних сила, која ствара индивидуалност. И онај благотворни утицај те силе, утицај у доброме емислу. скоро је немогућан ако је економна среди а таква, да се породица бори с л>утом оекудицом животних намирница. Што смо рекли о утицају економне средине вреди и за социјални положај. Социјални положај сталежа једног зависи од његове економне подлоге. У чијим је рукама материјално богаство у тога је и власт, бар се тако распоређивала до сада моћ и власт сталежа, Отуда је — бар у опште говорећи о сталежима — немогућно одвлјити једно од другог — утицај еконпмне средине од утицаја социјалнсг положаја на каријеру личности ! И у прилог овога тврђења да економна средина п социјални положај потпомажу или одмажу личности у њеним амбицијама и крчењу пута напред. говори цела историја. Мало је оних, који су се из пуке сиромаштине и најнижих слојева могли пробити до таквих позипија одакле би могли утицати пли на судбину својих савременика или дати иолета умноме животу. Још ово последње већа је могућност од онога првога. Излишно генија, то она најдоња тачка преставља идиота. Његов утицај може бнти иа средњу масу, која пити је добра пи рђава — на медиокритет. 'Гако бн вазпитање нмало утицаја успешпог само на људе обичннх, средњих способностн, — који нису ни таленти, нп генијн. ОсИп је разуме се иротнву ове поставке Рпбовљеве, јер бп онда сва теорија његова пала. Протпву Рибо-а он устаје својом статистичким методом. Од целокуиног броја талентованнх људп, он је могао сазнати из биограФнја њихових за 827 њнх какво су васпнтање имали. II од овога броја зна се да су њих 811 пмали добро васпитање, а њих 16 нису имали никакво. Рибовљева теорија пада дакле, јер су баш толики таленти имали добро васиитање. А код онпх којц нису ималн васпитања помогле су срећне прилике те су надокпадплн овакву штету. Впди ОЛп 523, 524 1 Тоте.